Ђорђе Јоановић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 5:
| датум_рођења = [[16. јун]] [[1871]].
| место_рођења = [[Беч]]
| држава_рођења = [[Аустроугарска|Аустроугарска монархија]]
| датум_смрти = [[28. јануар]] [[1932]].
| место_смрти = [[Београд]]
Ред 30:
Свој научни рад и каријеру на Универзитету у Бечу је напустио и по завршетку [[Први светски рат|Првог светског рата]] се преселио у [[Београд]] у жељи да оснује Медицински факултет и Институт за патологију у Београду.
 
Један је од оснивача [[Медицински факултет Универзитета у Београду|Медицинског факултета у Београду]] и покретач оснивања [[Институт за патологију у Београду|Института за патологију у Београду]]. Један је од твораца данашње модерне [[патологија|патологије]] и пионир експерименталне патологије у светским размерама. Аутор је концепта аутоагресије у [[медицина|медицини]], родоначелник [[онкологија|онкологије]] и утемељивач експерименталне патологије у [[Србија|Србији]]. Био је дописни члан [[Српска академија наука и уметности|Српске краљевске академије]], почасни члан [[Матица српска|Матице српске]] у [[Нови Сад|Новом Саду]], стални делегат [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] при Међународној канцеларији за јавну хигијену у [[Париз]]у, члан немачког и чешког онколошког Комитета за сузбијање [[рак (болест)|рака]], члан редакција бројних медицинских часописа, председник [[Српско лекарско друштво|Српског лекарског друштва]], председник [[Југословенско лекарско друштво|Југословенског лекарског друштва]], предавач за војни санитет и члан Санитетског савета [[ВојскаЈугословенска Краљевине Југославијевојска|Војске Краљевине Југославије]], председник [[Микробиологија|Микробиолошког]] друштва Краљевине Југославије, председник [[Фонд за помоћ сиромашним студентима|Фонда за помоћ сиромашним студентима]], представник Краљевине Југославије у [[Свесловенски лекарски савез|Свесловенском лекарском савезу]] и на многим међународним [[канцеррак (болест)|канцеролошким]]олошким конгресима, члан Комитета међународног института за [[географија|географску]] патологију, уредник Српског архива за медицину.
 
Преминуо је под неразјашњеним околностима, приликом упада жандармерије на Медицински факултет, 28. јануара [[1932]]. године. Наводно је страдао после расправе с жандармима и оптужбе да је скривао студенте, који су тада били организовали протесте у Београду.