Ђоко Слијепчевић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 28:
Започео је школовање у [[Никшић]]у. Од 1921—1925 похађао је гимназију у [[Гацко]]м, 1930. је завршио Богословију у [[Призрен]]у. Године 1934. је дипломирао на [[Православни богословски факултет Универзитета у Београду|Богословском факултету у Београду]], а 1936. одбранио докторску дисертацију ''Стефан Стратимировић митрополит карловачки као поглавар цркве, просветни и национално-политички радник''. У 1937. је слушао предавања о црквеној историји код Ханса Лицмена и Ериха Зееберга. Године 1938. бива постављен за доцента на Катедри за црквену историју Богословског факултета у Београду.
 
Слијепчевић је био присталица [[Југословенски народни покрет Збор|Збора]] [[Димитрије Љотић]]а. За време [[Други светски рат|Другог светског рата]] писао је пропаганду усмерену против [[СавезнициАнтихитлеровска у Другом светском ратукоалиција|Савезника]]{{sfn|Милосављевић|2006|pp=213}} и био је сарадник [[Ратко Парежанин|Ратка Парежанина]] у Васпитном одсеку при штабу [[Српски добровољачки корпус (Други светски рат)|Српског добровољачког корпуса]].{{sfn|Петрановић|1992|pp=416}} Током Другог светског рата је прикупљао грађу о усташком геноциду над Србима у Независој Држави Хрватској.{{sfn|Поповић|1997|pp=639}}
 
Побегао је из Србије пред [[Црвена армија|Црвеном армијом]] и [[народноослободилачка војска Југославије|партизанима]] у Словенију. Крајем рата је напустио Југославију. Извесно време провео је у затвореничким логорима у Италији и Немачкој, из којих бива ослобођен 1948. године.