Водостај — разлика између измена

Водостај се одређује посматрањем нивоа воде на '''водомерима'''. Постоји више типова водомера. Најчешчћи су они у облику ''вертикалне градуиране летве''. Она се причвршћује уз доњу страну стубова мостова (јер се ту најмање излаже оштећењима од удара ледених санти, брвана и пањева) или уз колце забијене у корито реке. Водомере треба тако поставити да осматрач може без тешкоћа да види ниво воде према скали водомера. Сама скала се састоји од црно-белих или црвено-белих пруга, које су широке по 2 cm. Дуж леве половине летве наносе се парни, а дуж десне непарни децимали.

 

Сем водомера у облику летве, постоје још ''вишеделни'', ''степеничасти'' и ''коси водомер''. Вертикални, степеничасти и коси водомер се појављују на рекама и језерима са мањим колебањима нивоа воде. Вишеделни водомер се користи најчешће на рекама [[понорница|понорницама]] и у периодски плављеним [[крашко поље|крашким пољима]], на којима су вертикална колебања нивоа воде велика и где се обалска линија помера на знатна хоризонтална растојања, што би отежало осматрање водостаја. Вишеделни водомери се користе и на рекама које плаве своје широке полоје, па се на тај начин утврћује висина водостаја у време поплава. По правилу, то је на секторима реке са ниским полојима, широким више стотина метара и у крају где преко реке нема моста (јер би у том случају уз стуб моста могао да се постави вертикалан водомер са дугачком летвом).<ref>Дукић, Д. и Гавриловић Љ. (2006): Хидрологија. Завод за уџбенике и наставна средствa, Београд.</ref>