Википедија

Ђорђо Вазари — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 22:
| боја = #CCCC99
}}
'''Ђорђо Вазари''' ({{јез-ита|Giorgio Vasari}}; [[Арецо]], [[30. јул]] [[1511]] — [[Фиренца]], [[27. јун]] [[1574]]) био је [[Италија|италијански]] [[маниризам|маниристички]] [[сликар]], [[архитекта]] и писац познате књиге ”Животи славних италијанских архитекти, сликара и вајара”. Радио је у [[галерија Уфициуфици|галерији Уфици]] ({{јез-ита|Uffizi}}). Значајан је као [[историја уметности|историчар уметности]]. Његово дело ''-{Le vite de' piu eccellenti architetti, pittori, et scultori Italiani}-'' (Животи славних италијанских архитекти, сликара и вајара) представља збирку од приближно 200 [[биографија]] ренесансних уметника. Дело је посвећено [[Козимо I де' Медичи|Козимо I Медичију]]. Први пут је објављено [[1550]]. и прерађено [[1568]]. године. Вазаријево вредновање [[венецијанска ренесанса|венецијанске уметности]] обојено је његовом великом пристрасношћу према свему што долази из [[Фиренца|Фиренце]]. Такође, због обожавања [[Микеланђело Буонароти|Микеланђела]] потцењује вредност других. Ипак, упркос извесним нетачностима, Вазаријева књига је изузетно значајан извор информација који се односи на историју [[ренесанса|ренесансне уметности]]. Први комплетан превод на [[енглески језик]] појавио се [[1850]]. године.
 
== Детињство и младост ==
Вазари је рођен у [[Арецо|Арецу]], који је у то време припадао Републици Фиренци. Отац му се бавио орнаменталном [[Грнчарија|гранчаријом]] (израда украсних посуда) али 1527. године умире од куге. Препоручен у раном узрасту од свог рођака [[Лука Сињорели|Луке Сињорелија]], Вазари постаје ученик [[Гуљермо де Марсиља|Гуљерма де Марсиље]], вештог сликара [[Витраж|витража]]. Након смрти оца, са својих шеснаест година овог пута на препоруку кардинала Силвија Пасеринија, послат је у [[Фиренца|Фиренцу]] где се придружује кругу [[Андреа дел Сарто|Андреје дел Сарта]] и његовим ученицима [[ФиорентиноФјорентино|Фиорентину]] и [[Понтормо|Понторму]]. У Фиренци ступa у контакт са некима од водећих хуманиста и његово [[Хуманизам|хуманистичко образовање]] бива охрабрено. Спријатељио се са [[Микеланђело Буонароти|Микеланђелом]] који је недуго затим позван да дође у Рим, али ће његов сликарски стил временом значајно утицати на Вазаријев. Како би могао да издржава породицу, почео је да изучава архитектуру не би ли зарадио довољно новца да уда једну од својих сестара, а другу смести унутар зидина Ареца.<ref>http://www.kirjasto.sci.fi/gvasari.htm</ref>
 
Након убиства његовог покровитеља, војводе Алесандра, Вазари одлучује да напусти Фиренцу. Лутао је од града до града, попуњавајући свеске белешкама и скицама. Кардинал Иполито де Медичи, папа [[Папа Климент VII|Климент VII]] и војвода [[Козимо I де' Медичи|Козимо I Медичи]] су га сукцесивно ангажовали. На релацији [[Рим]]-[[Фиренца]] радио је као сликар, а током тог периода почео је да разрађује идеју писања књиге о уметницима. Једне вечери, у кући кардинала Фарнесеа, вероватно 1546. године, бискуп Ноћера говорио је о потреби за књижевним делом које би обухватало све познате уметнике. Вазари се добровољно јавио да помогне [[Паоло Ђовио|Паолу Ђовију]] у пројекту, али када је Ђовио одустао од писања књиге, Вазари је одлучио да настави са писањем.
 
== Сликарство ==
Ред 33:
 
== Архитектура ==
[[FileДатотека:Firenze - Uffizi.jpg|thumb|right|[[Уфици]] Лођа.]]
Вазари је вероватно био успешнији као архитекта, него као сликар. Његова Лођа дуж галерије [[Уфици]], покрај реке [[Арно]], омогућава неометано пружање погледа до њеног супротног дела дугачког и уског дворишта. Представља јединствено дело урбанизма које простору омогућава да фунционише као јавни трг, али и као кратка улица у ренесансном стилу. Поглед на Лођу са реке открива да је она, заједно са [[Вазаријев коридор|Вазаријевим коридором]], једна од ретких грађевина која је окренута ка реци и да се уклапа у њен амбијент не нарушавајући га.
 
Ред 40:
Такође је реновирао средњевековну базилику Санта Марија Новела и цркву Светог Крста, обе у [[Фиренца|Фиренци]].
 
Вазари је 1562. године, у граду [[Пистоја]] изградио осмоугаону куполу на базилици Госпе понизности, која је важан пример високе ренесансне архитектуре.<ref>''The Christian Travelers Guide to Italy'' by David Bershad, Carolina Mangone, Irving Hexham 2001 ISBN 0-310-22573-6-page [http://books.google.com/books?id=KRkU9ocQr2oC&pg=PA139&lpg=PA139&dq=basilica+humility+pistoia&source=bl&ots=xp3t5Pzb6G&sig=GalCwBEDwamRb6U8HjPViW6g-Ak&hl=en&ei=zZCGTLTpDZKe4QbCkZH7CQ&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=5&ved=0CB8Q6AEwBA#v=onepage&q=basilica%20humility%20pistoia&f=false]</ref>
 
== Животи славних италијанских архитекти, сликара и вајара ==
[[FileДатотека:Vite.jpg|thumb|Корице књиге "Животи"]]
Често називан "првим историчаром уметности",<ref>[http://www.dictionaryofarthistorians.org/vasarig.htm Vasari, Giorgio.] Dictionary of Art Historians, 2013. приступљено: 25.12.2014. [http://www.webcitation.org/6GtHONdEV Archived here.]</ref> Вазари је измислио жанр енциклопедије са биографијама уметника написавши 'Le Vite de' più eccellenti pittori, scultori, ed architettori' (''Животи славних италијанских архитекти, сликара и вајара''). Дело је посвећено великом војводи [[Козимо I де' Медичи|Козиму I]] и први пут је објављено 1550. године. Први је користио термин "[[ренесанса]]" (''rinascita'') у штампи, иако је свест о "препороду" у уметности висила у ваздуху још од доба [[Леон Батиста Алберти|Албертија]] који је био одговоран за употребу термина [[Готика|готичка уметност]], иако је користио само реч "готичка" јер ју је поистовећивао са "варварским" германским стилом. Дело "Животи" такође укључује расраву о техничким методама у уметности.<ref>Vasari, Giorgio. (1907) ''[http://archive.org/details/vasariontechniqu1907vasa Vasari on technique: being the introduction to the three arts of design, architecture, sculpture and painting, prefixed to the Lives of the most excellent painters, sculptors and architects]''. [[Gerard Baldwin Brown|G. Baldwin Brown]] Ed. Louisa S. Maclehose Trans. London: Dent.</ref> Књига је делимично преписана и проширена 1568. године, са додатим портретима уметника у дрворезу.
 
Рад има доследну и злогласну пристрасност у корист фирентинских уметника и има тенденцију да им приписује све изуме који су октривени током ренесансе - на пример, изум гравирања. Млетачка уметност је заједно са уметностима из других делова Европе систематски игнорисана у првом издању. Између првог и другог издања, Вазари је посетио Венецију и зато је у другом издању већа пажња посвећена венецијанској уметности (коначно је укључен и [[Тицијан Вечели|Тицијан]]) али је то учинио без неутралне тачке гледишта. Вазаријеве биографије су често прожете са неким трачевима. Многе његове анегдоте имају истините делове, али има и оних које су фиктивне, попут приче о младом [[Ђото ди Бондоне|Ђоту]] како црта муву на површини слике која је дело [[Чимабуе]], коју је старији мајстор у више наврата покушавао да очисти, заправо је анегдота која се приписује античком грчком сликару [[Апел|Апелу]]у. Није се сконцентрисао на тачне датуме као што би то модерни историчари уметности урадили, а биографије су најпоузданије за уметнике који су живели у његово доба или у непосредној прошлости. Модерна критика - са новим материјалима које отвара истраживање - има исправљене многе његове традиционалне датуме и [[Атрибуција|атрибуције]].
 
Вазари укључује скицу сопствене биографије на крају дела, и бележи додатне детаље о себи и људима из његовог живота попут Лазара Вазарија и Франческа Салватија.
 
=== Ђорђо Вазари - О Леонарду да Винчију ===
[[FileДатотека:Leonardo self.jpg|thumb|upleft|left|Аутопортрет [[Леонардо да Винчи|Леонарда да Винчија]]]]
[[Леонардо да Винчи]] се бавио и вајарством, у својој младости израдио је у земљи неколико женских глава са осмехом на лицу, које су касније израђене у гипсу, као и неке дечје главе, које изгледају као да су изашле из руке мајстора, бавио се и архитектуром, радећи многе нацрте и описе разних зграда, он је први, иако још млад, повео разговор о коришћењу реке [[Арно|Арна]] и спајању [[Пиза|Пизе]] и |[[Фиренце]] помоћу канала.
 
Ред 65:
 
=== Ђорђо Вазари - О Микеланђеловој статуи Давид ===
[[FileДатотека:David von Michelangelo.jpg|thumb|100п|upright|right|[[Микеланђело Буонароти|Микеланђелов]] Давид]]
... Стога је [[Микеланђело Буонароти|Микеланђело]] израдио модел у воску, приказавши као симбол борца једног малог Давида са праћком у руци, да оном који управља овим градом указује како треба жестоко да га брани и да буде праведан, као што је и Давид бранио свој народ и управљао праведно, а започео га је у старатељству цркве [[Фирентинска катедрала|Санта Марија дел Фјоре]], где је направио радионицу, затворивши је потпуно даскама и окруживши мермер да га нико не би видео, стално радећи привео је то дело крају са највећим савршенством...
 
Ред 71:
 
=== Ђорђо Вазари - О Мона Лизи ===
[[FileДатотека:Mona_Lisa,_by_Leonardo_da_Vinci,_from_C2RMF_retouched.jpg|thumb|125п|upleft|left|[[Мона Лиза]]]]
Примио се [[Леонардо да Винчи]] да за Франческа Ђоконда изради портрет његове жене Мона Лизе и, мада је радио четири године, није успео да га заврши, ово се дело налази код француског краља [[Франсоа I Валоа|Франсоа I]] у [[Дворац Фонтенбло|Фонтенблоу]] (дворац код Париза).
 
Ред 77:
 
=== Ђорђо Вазари - О Микеланђелу Буонаротију ===
[[FileДатотека:Michelango Portrait by Volterra.jpg|thumb|upright|right|[[Микеланђело Буонароти|Микеланђело]], портрет [[Данијел да Волтера|Данијела да Волтера]]]]
[[Микеланђело Буонароти]] је био много предан уметности, видевши да му је свака ствар, ма колико била тешка, полазила за руком, јер је од природе имао изванредан дар и способност за те узвишене цртачке вештине. Да би се што више усавршио, често се бавио анатомијом, секцирајући лешеве, да би видео склоп и везе костију, мишића, нерава, вена, различите покрете и све положаје тела, и не само код људи него и код животиња. Иако је био богат, живео је као сиромах, никада или врло ретко позивао је неког пријатеља да једе са њим и није желео да прима поклоне, јер му се чинило да би се увек осећао обавезан према ономе ко би му нешто поклонио. Због те умерености био је увек врло свеж и мало је спавао...
 
Ред 89:
До сад су позната три издања, превода Иванке Јовичић, и то: (1) Београд, Култура, 1961; (2) Београд, -{Terra-press}-, Пирг, 1995, и (3) Београд, -{Libretto}-, 2000.
 
== Социјални статус ==
Вазари је уживао високу репутацију током живота која му је донела доста богатства. У родном [[Арецо|Арецу]] је 1547. године саградио кућу (која је данас музеј у његову част), а зидове и сводове је украсио са сликама. Изабран је и у општинско веће свог родног града да би временом стигао до престижне функције гонфалонијера (заставник правде).
 
Током 1563. године, помогао је у оснивању "Академије уметности цртања" у Фиренци, заједно са великим војводом [[Козимо I де' Медичи|Козимом I]] и [[Микеланђело Буонароти|Микеланђелом]] као "вођом" институције и 36 уметника одабраних за чланове.
 
== Галерија ==
<center>
<gallery widths="175" heights="175px" perrow="5" style="border: 1px solid #a86; box-shadow: 0.1em 0.1em 0.5em rgba(0,0,0,0.75); -moz-box-shadow: 0.1em 0.1em 0.5em rgba(0,0,0,0.75); -webkit-box-shadow: 0.1em 0.1em 0.5em rgba(0,0,0,0.75); border-radius: 0.5em;-moz-border-radius: 0.5em; -webkit-border-radius: 0.5em;">
File:Florenz Uffizien.jpg|[[галерија Уфици|Уфици]] колонада и лођа
File:Loge de Vasali a Arezzo.JPG|Вазаријева лођа у [[Арецо|Арецу]]
File:Firenze-interno duomo.jpg|Започео је осликавање унтрашњости куполе [[Фирентинска катедрала|Дуома]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Ђорђо_Вазари”