Википедија

Ђорђе Шијачки — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 15:
Шијачки је успео да нађе “уопштење” чувене [[Диракова нотација|Диракове једначине]] на бесконачно-компонентне светске спиноре у три просторно-временске димензије. “Моје дубоко уверење је”, каже, “да ће светски спинори имати значајну улогу у формулисању будуће квантне теорије гравитације, највечег изазова савремене теоријске физике“.
 
Са Израелцем Јувалом Нојманом, оцем симетрија елементарних честица, радио је на проблему класификације хадрона. „Експериментално је откривено да ових честица, као што су протон и неутрон, има на стотине и поставља се питање увођења њихове организације слично реду у свету атома који је увео Мендељејев. Користећи СЛ(4,Р) релативистичко уопштење СЛ(3,Р) симетрије, које сам предложио у докторској тези, дошли смо до класификационе шеме хадрона која се слаже са експериментом. У даљем раду смо, полазећи од фундаменталне теорије квантне хромо динамике (QЦД), која описује нуклеарне интеракције [[Кваркови|кварковакварк]]ова, формулисали динамичку теорију, ‘хромо-гравитацију'. Хромо-гравитација је дала динамичко оправдање за нашу класификацију хадрона и омогућила извођење чувене релације између масе и спина хадрона који се налазе на тзв. Реџе трајекторијама. Спектар хадрона, везаних стања кваркова, није могуће теоријски израчунати директно полазећи од QЦД теорије због јачине саме интеракције (“заробљавање” кваркова). Показали смо да се, на растојањима кваркова када интеракција расте и долази до формирања хадрона, теорија може приближно математички описати формализмом опште теорије релативности и тако дошли до хромо-гравитације.
 
Припада тиму истраживача из Института за физику, који учествује у раду АТЛАС колаборације у истраживањима на [[Veliki hadronski sudarač|Великом хадронском сударачу (ЛХЦ)]] у Европском центру за нуклеарна истраживања ([[ЦЕРН]]) у [[Женева|Женеви]].<ref>[http://www.b92.net/zivot/nauka.php?nav_id=632370&fs=1 B92 - Život - Nauka - Šijački: Nije Srbija džabe u CERN-u<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>
Ред 21:
На Физичком факултету је засновао предмете Симетрија елементарних честица и Теорија елементарних честица а на постдипломским студијама, готово четврт века, руководи смером Теоријска физика елементарних честица и гравитације.
 
Ђорђе Шијачки је провео по месец дана или дуже у више познатих светских центара: ''Institute des Hautes Etudes Scientifiques'', ''Bures sur Yvette'', [[Француска]], ''Centre de Recherches Mathématiques'', ''University of Montreal'', [[Канада]], CERN, [[Женева]], [[Швајцарска]], ''École Normale Supérieure'', [[Париз]], [[Француска]], ''Brown University'', [[Провиденс]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]], [[International Centre for Theoretical Physics]], [[Трст]], [[Италија]]. Дуже време је боравио на: ''Duke University'', Дурам, САД, ''Institute für Theoretische Physik'', ''Universität zu Köln'', [[Келн]], [[Немачка]] (6 месеци), и S''ackler Institute for Advanced Studies'', ''Tel Aviv Univestity'', [[Тел Авив]], [[Израел]]. <ref>www.ains.rs/EL.izborno/EL.../Dj.Sijacki1/03.Biografija.Dj.Sijacki.doc‎</ref> <ref>[http://www.ae-info.org/ae/User/Sijacki_Djordje Academy of Europe: Sijacki Djordje<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>
 
== Извори ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Ђорђе_Шијачки”