Ђуро Кладарин — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke .+ породица
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 17:
|рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]]
|служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] <br />[[Југословенска народна армија|Југословенска армија]]
|НОБ=[[политички комесар|политкомесар]] [[Седма7. банијска дивизија НОВЈ|7. банијске дивизије]] <br />[[политички комесар|политкомесар]] [[28. славонска дивизија НОВЈ|28. славонске дивизије]]
|године службе=1941—1950.
|чин=[[генерал-мајор]] у резерви
Ред 40:
 
=== Народноослободилачка борба ===
Након [[Априлски рат|окупације Југославије]] [[1941]], Ђуро Кладарин био је један од организатора [[Банија у Народноослободилачкој борби|оружаног устанка у Банији]]. Као члан Окружног Комитета КПХ за [[Банија|Банију]], био је задужен за војна питања. Убрзо је био постављен за [[политички комесар|политичког комесара]] [[Банијски партзански одред|Банијског партизанског одреда]]. У [[мај]]у [[1942]]. године, одлуком [[Главни штаб НОВ и ПО Хрватске|Главног штаба Хрватске]], био је постављен за политичког комесара Прве оперативне зоне, а почетком [[новембар|новембра]] 1942. постављен је за политичког комесара [[Седма7. банијска дивизија НОВЈ|Седме банијске дивизије]].
 
Са Седмом банијском дивизијом учествовао је у [[Битка на Сутјесци|бици на Сутјесци]] [[1943]]. године. Од [[јануар]]а [[1944]]. године, био је заменик политичког комесара [[Корпус народне одбране Југославије|Корпуса народне одбране Југославије]]. Од [[април]]а до [[јун]]а 1944. године, био је политички комесар [[28. славонска дивизија НОВЈ|28. славонске дивизије]]. Од [[јун]]а 1944, био је начелник за организациона партијска питања у Главној политичкој управи [[Југословенска народна армија|Југословенске армије]] и на тој се дужности налазио све до [[1950]]. године. Тада је преведен у резерву у чину [[генерал-мајор]]а.
Ред 47:
Године 1950, постављен је за председника Планске комисије владе НР Хрватске, а 1953. је изабран за директора Новинско-издавачког предузећа „[[Вјесник]]“. На Трећем конгресу СКХ [[1954]]. године, био је изабран за члана [[Централни комитет|Централног комитета]], а [[1955]]. изабран је за потпредседника Главног одбора [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Хрватске]].
 
Био је и председник комисије за идеолошки рад Савезног одбора ССРН Југославије, посланик Савезног већа [[Савезна скупштинаСкупштина СФРЈ|Савезне скупштине Југославије]] до [[1963]], председник Просветно-културног већа Савезне скупштине од 1963. до [[1969]]. године, а потом је био председник Комисије Председништва СКЈ за образовање. Године [[1971]], био је изабран за члана [[Председништво СФРЈ|Председништва СФРЈ]] и на тој је дужности остао до истека мандата [[1973]]. године.
 
Умро је [[29. јануар]]а 1987. године у [[Сремска Каменица|Сремској Каменици]].