Јеремијас Бенјамин Рихтер — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke .+ породица
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 30:
 
== Стехиометрија ==
Рихтер је још [[1792]]. предложио једну верзију [[Закон сталних односа маса|закона сталних односа маса]]. Рихтер је међутим, своју теорију везивао блиско за постојање [[атом]]а, што је још увек било недоказано. Уз то је понудио и неколико експерименталних доказа за овај закон, међу којима нпр. и чињеница да је потребно 615 делова масе [[магнезијум- оксид|магнезијум-оксида]]а за неутралисање 1000 делова [[Сумпорна киселина|сумпорне киселине]]. Када је [[Жозеф Пруст]] коначно доказао стални однос маса у свим [[Хемијско једињење|једињењима]], па самим тим и закон сталних односа маса, Рихтер је сматрао да је постојање атома као основне функционалне јединице датих реакција нужност. Иако овај закон није пружао доказе за постојање атома, чињеница је да је закон и тада било немогуће доследно објаснити не претпостављајући постојање истог.
 
У периоду између [[1972]]. и [[1974]]. објавио је тротомно издање књиге која се бавила његовим радом на закону сталних односа маса, у којем је први пут употребио и термин [[стехиометрија]] у значењу ''уметности хемијских мера, која мора да се бави законима према којима се супстанце једине да би створиле хемијска једињења''. Нажалост, његова фасцинираност математиком у хемији, као и стил писања који су многи сматрали ''неспретним'' и ''нејасним'' значило је да ће ова открића у великој мери бити игнорисана од стране његових савременика.