Јоанис Метаксас — разлика између измена

Рођен у [[Итака|Итаки]], Метаксас је био професионални официр, сведок грчко-турског рата 1897. године. Након студија у [[Немачка|Немачкој]], вратио се да би се придружио Генералштабу и био део модернизацијских процеса грчке војске пре [[Балкански ратови|Балканских ратова]] (1912-1913), у којим је активно учествовао. Био је постављен за начелника грчког Генералштаба 1913. и био унапређен у чин генерал-потпуковника 1916. Припремао је планове за војне нападе и спроводио дипломатију у Првом и Другом балканском рату који су довели до окупације онога што данас формира северне провинције Грчке [[Тракија (провинција)|Тракије]], [[Македонија (провинција)|Македоније]] и [[Епир|Епира]]а.

Непоколебљиви монархиста, Метаксас је подржао [[Константин IВелики|Константина I]] и противио се уласку Грчке у [[Први светски рат]]. [[Елефтериос Венизелос]], премијер, поднео је оставку због одбијања Метаксаса да помогне савезницима у неуспешној дарданелској кампањи и користи рат као главни адут на изборима. Када је Венизелос освојио изборе у мају 1915, мобилисао је војску да помогне [[Србија|Србији]], али је био одбијен од стране краља. Ово одбијање повећало је јаз између монархиста и венизелиста, стварајући “Национални раскол” који је мучио грчку политику неколико наредних деценија. Августа 1916, венизелски официри су покренули побуну у Солуну, која је резултирала успостављању посебне “Владе народне одбране” под Венизелосом. Нова влада, уз подршку савезника, проширила је своју контролу над половином земље и ушла у рат на савезничку страну. Јуна 1917, уз подршку савезника, краљ Константин је свргнут и Венизелос је дошао на власт, проглашавајући рат у име целе земље 29. јуна 1917.