Четвородневна битка — разлика између измена

Концентрација холандске флоте била је довршена [[5. јун]]а [[1666]]. г., а [[10. јун|10.јуна]] де Ројтер је отпловио према сидришту [[Даунс]]у, пред [[Дил]]ом, на улазу у [[Доверски теснац|Доверска врата]], тражећи додир са енглеском флотом. Примвши у међувремену нетачно обавештење о приближавању француске флоте, [[Чарлс II Стјуарт|Чарлс II]] је наредио принцу Руперту да јој крене у сусрет са претходницом. Тако солабљена флота отпловила је 10.јуна, такође у Даунс. Са 58 бродова адмирал [[Џорџ Монк|Монк]] је био знатно слабији од Холанђана. Де Ројтер се ноћу између [[10. јун|10.]] и [[11. јун|11.јуна]] усидрио између [[Денкерк]]а и [[Даунс (Велика Британија)|Даунса]], неколико колометара од енглеске флоте. Одлучивши да искористи свој положај у преиветрини - дувао је јак југозападни ветар - Монк је [[11. јун]]а после 09:00 часова прешао у напад. Не очекујући напад због противничког положаја у односу на ветар и море, Холанђани нису дигли [[Сидро|сидра]]. При подилажењеу Енглеза били су присиљени да пресеку сидрене конопе. Под утицајем ветра, холандске ескадре затекле су се у поретку степена са заштитиницом у приветрини. Једрећи према Холанђанима, адмирал Монк је прошао ван домета ватра њихове претходнице и центра, и око поднева ступио је у борбу са заштитиницом исправно схвативши да против себе пуну снагу холандске флоте, па због знатних удаљености и због супротног ветра остатак флоте неће моћи на време да притекене у помоћ својој заштитиници. Иако је свега 35 енглеских бродова добро одржавало строј и поредак, док су остали заостали, Монк је био јачи, јер су Холанђани тек постепено ступали у борбу, због чега су изгубили један или два брода и претрпели тешка ошећења. Око 16:00 часова Енглези су због близине плићака код [[Денкерк]]аДенкерка извршили истовремени поступни окрет по ескадрама, што је урадио и [[адмирал]] [[Корнелис Тромп|Тромп]]. Претходница Енглеза, која је овим маневром доспела на зачеље претрпела је тешке губитке у жестоким двобојима са противничким центром. Захваљујући положају у заветрини, Холанђани су искористили сву моћ артиљерије центра и претходнице, која је касније ступила у борбу.

Битка је ушла у другу фазу и постала је жешћа, али је стање сада било теже за Енглезе. Премоћ холандске флоте почела је да долази до изражаја. Успело им је да јуришем освоје енглески линијки брод "Свифтшор" ({{јез-енг|HMS Swiftsure (1621)}}); у тој је борби на палуби брада погинуо је енглески [[вицеадмирал]] Беркли. Посебно је био тежак положај линијског брода "Хенри"({{јез-енг|HMS Henry (1656)}}), на коме је био [[вицеадмирал]] Херман ({{јез-енг|Herman}}). Ту се водила пожртвована и безпоштедна борба. На брод је већ јуришало неколико холандских бродова. Једра и јарболи били су му у пламену и деловало је да ће тај интезитет ватре да уништи брод. Херман је морао да одвоји део посаде који је храбро покушавао да се обрачуна са пожаром тако што су секирама одвајали упаљене комаде дрвета и бацали их у море. Остали морнари су наставили да се боре против очигледно надмоћнијих Холанђаna. Скоро половина топова енглеског брода била је већ онеспособљена, али преостали су и даље пуцали. Својом последљом салвом линијски брод "Хенри" је погодио адмирласки брод холандске заштитнице на коме је погинуо [[адмирал]] Корнелис Евертсен Старији.

У пометњи који је услед тога настала на холандској страни [[вицеадмирал]] Херман је успео да изведе свој запаљени, разорен и изрешетан брод из битке.

Два адмираласка брода холандске претходнице, а нешто касније и бродови центра, окренули су се у међувремену од Енглеза, што је изазвало неред у холандском поретку. Скоро потпуно изолован, [[адмирал]] [[Корнелис Тромп|Тромп]] је претрпео тешке губитке, али га је спасио [[адмирал]] [[Михил де Ројтер|де Ројтер]], угрозивши енглески поредак из приветрине. Пошто су извршили поступни окрет, Енглези су се поново приближили Холанђанима, чија је флота сада била у потпуном нереду. [[Адмирал]] Монк је прошао поред Холанђана на већем одстојању, не тражећи одлучну борбу, што је [[Михил де Ројтер|де Ројтеру]] омогућило да среди флоту. Прошавши још два пута поред холандских снага, Монк је одједрио према [[Запад|западу]] чак и не покушавши да искористи слабост противника. Обе стране су изгубиле три до четири брода али су оштећења енглеских бродова била тежа. Пошто је претходно наредио да се спале три тешко оштећена брода, [[адмирал]] Монк је образовао поредак врсте од мање оштећених бродова да би заштитио повлачење осталих својих снага.