Људевит Гај — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
|||
Ред 38:
{{цитат|Како да се препиремо што је код Србљах народно, што ли није, код Србљах, у којих од олтара до чобана ништа бити не може што не би народно било: код Србљах, од којих ми језик у својој мудрости и у свом богатству, и обичаје у својој изврсности и својој чистоћи учити морамо ако хоћемо да илирски живот обновимо: код Србљах који су у светињи свога српства онај народни дух и оно родољубство уздржали, који смо и ми у новије доба, ради слоге, под пространим именом илирства новим животом ускрснули: код Србљах, који су нама од старине све сачували, а којим ми мало али сасвим ништа гледе самога народнога дати неможемо?}}<ref>„Даница Илирска“, бр. 31, [[1846]].</ref>
Људевит Гај је отворено, као и многи други, илирски језик сматрао српским: {{цитат|Та н. п. сав свет знаде и признаје, да смо ми књижевност илирску подигли и увели, ну нама још нити издалека није на ум пало икада твардити, да то није сербски већ илирски језик, паче поносимо се и хвалимо Богу Великому што ми Хервати с братјом Сербљима сада један књижевни језик имамо}} <ref>{{Cite book|last=Гај |first=Људевит |authorlink= |coauthors= |title= Даница хорватска, славонска и далматинска, број 31., pp. 124. |year=1846|url=https://books.google.rs/books?id=HmcxAQAAMAAJ&printsec=frontcover&dq=editions:NYPL33433074692579&hl=sr#v=onepage&q&f=false |publisher= |location=Загреб |id=}}
Вук Караџић је сматрао да је једино чакавско наречје прави хрватски језик, а српским језиком он назива све [[штокавско наречје|штокавске]] говоре, што су неки његови савременици, али и наследници, а посебно хрватски [[филологија|филолози]], оцењивали као пристрасност и национализам. Међутим, то није било само Вуково мишљење, већ став и многих других тадашњих стручњака попут [[Јернеј Копитар|Јернеја Копитара]], [[Павел Јосеф Шафарик|Павла Шафарика]] и других. Они су сматрали да је читаво штокавско наречје српски језик, [[чакавско наречје]] прави хрватски, а [[кајкавско наречје]] део словеначког језика.<ref>[http://www.svevlad.org.rs/knjige_files/safarik_porekloslovena.html Павел Ј. Шафарик, О ПОРЕКЛУ СЛОВЕНА]</ref>
| |||