'''''Џез певач''''' ({{Јез-енг|The Jazz Singer }}) се у историји филма води као први звучни филм. Светска премијера филма била је [[6. октобар|6. октобра]] [[1927|1927.]] у [[Лос Анђелес|Лос Анђелесу]]у. <ref>https://prezi.com/diayu32x5ntw/presentation/</ref> Иако су само неки делови филма били озвучени (певачке нумере и мањи број дијалога), историјски значај филма је у чињеници да су са филмског платна први пут чуо глас глумаца. Глумац [[Ал Џолсон]] је имао част да у филму по први пут изговори речи: “Сачекајте, сачекајте, још нисте чули све…” Годину дана касније снимљен је први потпуно звучни филм, насловљен [[Светла Њујорка]]<ref>http://www.imdb.com/title/tt0019096/</ref> ({{Јез-енг|Lights of New York}}), у режији [[Брајан Фој|Брајана Фоја]].
Редитељ филма ({{Јез-енг|Alan Crosland}}) и директор фотографије Хал Мор су код снимања филма користили камеру која је снимала 24 сличице у секунди, што је остао стандард до данашњих дана. Филм представља преломну тачку у историји [[Кинематографија|кинематографије]], јер је њиме започела ера звучних филмова ({{Јез-енг|talkies}}), што је изазвало значајне промене у начину размишљања филмских гледалаца и њиховој перцепцији филма, а то је у потпуности променило и сам [[медији|медиј]]. Студио [[Warner Bros.|Ворнер Брос]] добио је специјалну награду за иновативне звучне ефекте у филму. Чланови Америчке академије за филм нису дозволили да Џез певач буде номинован за Оскара за најбољи филм, јер су сматрали да није поштено да звучни филм буде у конкуренцији са немим филмовима.
