Џејмс Х. Џинс — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: козметичке измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 11:
|поље = [[астрономија]], [[математика]], [[физика]]
|институција = [[Тринити колеџ, Кембриџ]]; [[Универзитет Принстон]]
|школа = Мершант Тејлорс школа, Нортвуд; [[Универзитет у Кембриџу|Универзитет Кембриџ]]
|познат_по = [[Рејли-Џинсов закон]]<br />[[Џинсова маса]]<br />[[Џинсова дужина]]
|награде = [[Смитова награда]] <small>(1901)</small><br />[[Адамсова награда]] {{small|(1917)}}<br />[[Краљевска медаља]] {{small|(1919)}}
Ред 22:
Џинс се запослио на Тринити Колеџу у октобру 1901. године <ref>The Times: University intelligence - Cambridge, 11. Октобар 1901.</ref> и радио на Кембриџу као наставник. Потом је од 1904. до 1910. на [[Универзитет Принстон|Универзитету Принстон]] радио као професор примењене математике, након чега се вратио у Кембриџ.
Допринео је многим пољима физике, укључујући [[квантна механика|квантну механику]], теорију [[зрачење|зрачења]] и [[
Џинс се, заједно са [[Артур Едингтон|Артуром Едингтоном]], сматра оснивачем [[космологија|космологије]] у Британији. Џинс је 1928. године изнео претпоставку о равнотежној космологији, базираној на хипотези сталног стварања материје у Универзуму.<ref>Astronomy and Cosmogony, Cambridge U Press, p 360</ref> Ова теорија је оборена открићем [[космичко позадинско зрачење|позадинског космичког зрачења]] 1965. године, а које је сматрано доказом теорије [[Велики прасак|Великог праска]].
| |||