Живот је леп (филм из 1997) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 20:
Године [[1939]]. Гвидо се преселио у град [[Арецо]], где се запослио као конобар и заљубио у Дору ([[Николета Браски]]). Они се упознају на неуобичајен начин када Дора пада на Гвида. Иако је већ запрошена, али због упорности и духовитости Гвида, она ипак пристаје да се уда за њега.
Њих двоје су у срећном и идиличном браку, живе у једном малом италијанском градићу, заједно са са њиховим сином. Након пар година, избија [[Други светски рат]], а с обзиром да је Гвидо јеврејског порекла, у једном моменту када сви [[Јевреји]] морају бити пребачени у [[
Међу упечатљивим сценама је када тек по доласку и смештењу у спаваонице, један немачки официр улази у мушку спаваоницу и тражи неког ко зна немачки како би преводио његове речи, правила у логору. Нико се не одазива, а Гвидо, иако не говори немачки, јавља се као преводиоц. Свестан је да овде не може бити ништа добро, али не жели да то његов син схвати. Тада, пред свима у просторији, укључијићи и Ђосу, симултано преводи са немачког на италијански, смишљајући причу о тенку, а правила понашања укључују забрану тражења слаткиша, плакања и звање мајке, као и то да је, наводно, према његовим речима, корпулентан официр је јуче изгубио поене због тога што се жалио да је био гладан и тражио џем од кајсија. Људи који га разумеју су у неверици, али се нико не усуђује да га прекине или се супротстави, док је син одушевљен и поносан на свог оца. Једна жена јој је појаснила да сву децу још првих дана воде на „туширање“, односно у гасну комору. Када су их позвали на туширање, Ђосу тврдоглаво одбија купање и сакрива се у околини, те на тај начин је избегао смрт.
|