Живот је леп (филм из 1997) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 20:
Године [[1939]]. Гвидо се преселио у град [[Арецо]], где се запослио као конобар и заљубио у Дору ([[Николета Браски]]). Они се упознају на неуобичајен начин када Дора пада на Гвида. Иако је већ запрошена, али због упорности и духовитости Гвида, она ипак пристаје да се уда за њега.
 
Њих двоје су у срећном и идиличном браку, живе у једном малом италијанском градићу, заједно са са њиховим сином. Након пар година, избија [[Други светски рат]], а с обзиром да је Гвидо јеврејског порекла, у једном моменту када сви [[Јевреји]] морају бити пребачени у [[Концентрационисабирни логор|концентрационе логоре]], немачки регрути одводе Гвида и сина Ђосу ([[Ђорђо Кантарини]]) на воз у логор. Када Дора схвата да су њих двојица одведени, иако није јеврејске вероисповести, добровољно захтева да се укрца на воз. Одмах по доласку, мушкарци и жене су раздвојени, те и ова породица бива раздвојена, а мали Ђосу остаје са оцем. Како би сачувао сина од страхота рата, упркос ужасима које доживљавају тамо, Гвидо смишља причу да је њихово затварање само игра, победник је онај који скупи 1000 поена и главна награда је [[тенк]].
 
Међу упечатљивим сценама је када тек по доласку и смештењу у спаваонице, један немачки официр улази у мушку спаваоницу и тражи неког ко зна немачки како би преводио његове речи, правила у логору. Нико се не одазива, а Гвидо, иако не говори немачки, јавља се као преводиоц. Свестан је да овде не може бити ништа добро, али не жели да то његов син схвати. Тада, пред свима у просторији, укључијићи и Ђосу, симултано преводи са немачког на италијански, смишљајући причу о тенку, а правила понашања укључују забрану тражења слаткиша, плакања и звање мајке, као и то да је, наводно, према његовим речима, корпулентан официр је јуче изгубио поене због тога што се жалио да је био гладан и тражио џем од кајсија. Људи који га разумеју су у неверици, али се нико не усуђује да га прекине или се супротстави, док је син одушевљен и поносан на свог оца. Једна жена јој је појаснила да сву децу још првих дана воде на „туширање“, односно у гасну комору. Када су их позвали на туширање, Ђосу тврдоглаво одбија купање и сакрива се у околини, те на тај начин је избегао смрт.