Хрватско вијеће одбране — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м
'''Хрватско вијеће одбране (ХВО)''' ({{Јез-хрв|Hrvatsko vijeće obrane, HVO}}) је било службена оружана снага [[Хрватска Република Херцег-Босна|Хрватске Републике Херцег-Босне]] и главна оружана снага хрватског народа у Босни и Херцеговини за време [[Рат у Босни и Херцеговини|Рата у Босни и Херцеговини]].
 
Хрватски народ у Босни и Херцеговини први се организовао политички и војно. Та његова организација имала је за основ настојање да се одржи као конститутиван и суверен народ у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]]. У редовима хрватских војних јединица почетком Рата у Босни и Херцеговини са Хрватима су се борили и [[БошњациМуслимани (народ)|Муслимани]]. [[Хрватске одбрамбене снаге]] оснивају се [[3. децембар|3. децембра]] [[1991]], а Хрватско вијеће одбране формира се [[8. април]]а [[1992]]. године, као врховно тело одбране хрватског народа у Босни и Херцеговини .
 
ХВО је контролисао западну и централну [[Херцеговина|Херцеговину]] те велик део средње [[Босна|Босне]] (све осим [[Јајце|Јајца]]). Једини већи губитак, за [[Хрвати|Хрвате]], био је пад већине [[Bosanska Posavina|Босанске Посавине]] (није пало само [[Орашје]]) јер је та историјска и географска микрорегија била једно од најбогатијих подручја у БиХ. На том подручју, [[Хрвати]] су били већина и према попису становништва из 1991. године било их је 131.542.
Крајем октобра 1992. године избија [[Муслиманско-хрватски сукоб]], у којем [[Муслимани (народ)|Муслимани]] отворено нападају своје дојучерашње савезнике Хрвате. [[Армија Републике Босне и Херцеговине]] у четири офанзиве заузела је велик део простора који су били под контролом Хрватског вијећа одбране, готово целу северну и средњу [[Босна|Босну]] (осим [[Нови Травник|Новог Травника]], [[Витез (град)|Витеза]], [[Бусовача|Бусоваче]], [[Кисељак (биљка)|Кисељака]], [[Крешево|Крешева]], [[Жепче|Жепча]] и ширег подручја око тих градова, [[Усора (област)|Усоре]], дела [[Травник|травничке]] општине, дела [[Завидовићи|завидовићке]] општине, и дела [[вареш]]ке општине) и део [[Херцеговина|Херцеговине]]: [[Коњиц]], [[Јабланица (град)|Јабланицу]] те источне и северне делове [[мостар]]ске општине.
 
Муслиманско-хрватски сукоб је ескалирао током [[1993]]. године, а слаби почетком [[1994]]. године, када политичко-дипломатски преговори између две зараћене стране постају све јачи и значајнији. У марту 1994. године, у [[Вашингтон]]у је потписано примирје између Хрвата и [[Бошњаци|Бошњака]], а њихови територији су уједињени у [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерацију БиХ]].
 
Након потписивања Вашингтонског споразума, ХВО је заједно са [[ХВ|Хрватском војском]], а у неким акцијама и са [[Армија Републике Босне и Херцеговине|Армијом Републике Босне и Херцеговине]] почео низати ратне победе против Војске Републике Српске. У 7 успешних операција, ХВО заједно са ХВ-ом, ау неким акцијама и са Армијом РБиХ је окупирало читаву западну Босну. Највећа операција је била операција Јужни потез у којој су здружене хрватске снаге избиле на 23 километра од Бања Луке, што је било у досегу хрватске далекометне артиљерије. Акција [[Јужни потез]], прекинута је на захтјев међународне заједнице [[15. октобар|15. октобра]] [[1995]]. године.