Масакри на Маркалама — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м (Бот: уклоњен шаблон: Link FA)
м
„Кренуо сам, на основу анализе коју су направили Французи, до места одакле је требало да наводно гађају српски минобацачи. На површини од сто метара, где је требало да буде тај злокобни минобацач, није било апсолутно никаквих трагова на трави. Војници одлично знају да тамо где се фиксирају минобацачи мора да остане траг. Друго место, где су по француским прорачунима требало да буду српски минобацачи, било је шумовито. Добро је познато да минобацачи не могу да гађају из шуме, јер гране могу да зауставе гранату. Осим тога, због зграда које окружују Маркале, ни случајно није могла стићи граната са српских положаја. Свакоме ко барем мало зна нешто о артиљерији јасно је да граната не може да шета. Осим тога, било је нелогично да једна граната побије и рани толике људе а две остале нису никога ни огребале“, сећа се Демуренко{{чињеница|date=07. 2011.}}.
 
[[Москва|Московски]] историчар, Константин Никифоров, који је једно време радио и као писац говора [[Борис Јељцин|Бориса Јељцина]], у својој књизи пише и о масакрима на Маркалама. Никифоров тврди да су официри руског батаљона, који се налазио око Сарајева, категорички тврдили да Срби нису могли гранатирати Маркале. Тај историчар је дошао до информација да у августу 1995. године Маркале нису гађане из минобацача, већ су, по сценарију западних обавештајних служби, ту крваву акцију обавили [[Муслимани (народ)|Муслимани]], са једне од суседних вишеспратница. {{чињеница|date=07. 2011.}}
 
Никифоров је уверен да су и у [[фебруар]]у [[1994]]. године западне службе организовале акцију под називом ''„Циклон-1“'' када је на Маркалама погинуло много људи. И тада су крваву акцију извели Муслимани. Циљ оба ''„циклона“'' је био да се створи повод да [[НАТО]] нападне српске положаје. {{чињеница|date=07. 2011.}}