|
== Владање ==
Иако је претходно наведено да нема поузданих података о Томиславовој владавини или да су веома оскудни{{sfn|Klaić|1975|pp=275}}, хрватска историографија сматра да је он током своје владавине проширио свој посед и на део [[Панонска кнежевина|Панонске кнежевине]], чиме је створио јединствену хрватску државу коју је уздигао на ранг [[краљ]]евине. Такав поглед углавном су прихватили и у својим делима навели многи домаћи и светски историчари, али без икаквих доказа из примарних историјских извора о његовом владању на просторима данашње [[Славонија|Славоније]]{{sfn|Klaić|1975|pp=276}}<ref>Hrvoje Gračanin, "Od Hrvata pak koji su stigli u Dalmaciju odvojio se jedan dio i zavladao Ilirikom i Panonijom": Razmatranja uz DAI c. 30, 75-78, Povijest u nastavi, Vol. VI No.11 (1), Društvo za hrvatsku povjesnicu, Lipanj, 2008, UDK: 94(497.5)”06”, стрpp. 67-69.</ref>. Порфирогенит је записао да је после слома [[Првобитна Србија на Балканском полуострву|првобитне Србије]] под [[Захарија Прибислављевић|Захаријом Прибислављевићем]] [[924]]. године неки хрватски владар пружио заштиту [[Срби|српским]] избеглицама<ref>Gyula Moravscik, Constantine Porphyrogenitus: De Administrando Imperio, Dumbarton Oaks, Washington, 1967, стрpp. 159.</ref>, због чега је дошао у сукоб са [[списак бугарских владара|бугарским царем]] [[Симеон I|Симеоном Великим]] ([[864]] — [[927]]). Хрватска историографија сматра да се управо ради о краљу Томиславу и да се то догодило негде на простору данашње [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]], о чему такође нема никаквих података{{sfn|Goldstein|1985|pp=26}}. Према тврдњама уваженог хрватског историчара [[Иво Голдштајн|Иве Голдштајна]], на темељу многих посредних и прилично непоузданих података, [[Иван Кукуљевић]] је настојао да створи утисак како је хрватска држава ојачала баш у време Томислава, те је њене границе "размакнуо до Драве и Дунава"{{sfn|Goldstein|1985|pp=26}}. Надаље, хрватска историографија сматра да је Томислав на великим црквенонародним саборима у [[Сплит]]у подржао латинско свештенство, сплитску надбискупију и укидање словенског [[Богослужење|богослужења]], чиме је противно залагањима [[нин]]ског [[бискуп]]а [[Гргур Нински|Гргура]] и међу Хрватима укинуто богослужење на словенском језику. На тим саборима, као што је претходно наведено, поред Томислава је учествовао као представник [[Захумље|захумских]] Срба, [[Михајло Вишевић]], што су неки тумачили његовим [[вазал]]ним односом према Томиславу, иако о томе нема потврде у историјским изворима. Премда је тешко дати реалну слику обима и снаге Томиславове државе услед шкртости података о том времену, ипак се из успешних борби са Симеоном, који је у то доба био најмоћнији владар на [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]], као и помињања војне силе којом је она располагала у спису ''[[De administrando imperio|О управљању Царством]]'' [[списак византијских царева|византијског цара]] [[Константин VII Порфирогенит|Константина Порфирогенита]] ([[913]] — [[959]]), може закључити да је она у његово време била значајан војни фактор у том делу [[Европа|Европе]].
== Популарна представа ==
|
