Српско-грчки црквени спор (1346—1375) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
-- |
|||
Ред 22:
== Анатема Васељенске патријаршије ==
[[Анатема]] [[Васељенска Патријаршија|Васељенске патријаршије]] представља сукоб између [[Цариградска патријаршија|Цариградске]] и [[Српска патријаршија|Српске патријаршије]], који је започео анатемисањем српског [[Цар|цара]], [[Патријарх|патријарха]] и његових [[Архијереј|архијереја]]. На државном сабору у [[Скопље|Скопљу]], [[1346.]] године, у присуству трновског патријарха, охридског архиепископа, светогорских представника и бугарског цара [[Јован Александар|Јована Александра]], [[Душан Силни|Душан]] је проглашен за цара, а [[Српска црква]] постала је Српска патријаршија. Међутим, Цариградска патријаршија није дала сагласност и неколико година од проглашења Српске патријаршије(1352-53), у вријеме ратног сукоба између византијског цара [[Јован Кантакузин|Јована Кантакузина]] и цара Душана, цариградски патријарх Калист (1350-53) изрекао је анатему српском цару и српској цркви. Иза овог чина леже политички притисци Кантакузина на цариградског патријарха, а политика је и у позадини преговора о измирењу(1364). [[Византија|Византији]] је био потребан савез са Србијом у борби против све јачег надирања Турака. На двору царице Јелене у Серу, о измирењу је преговарао исти патријарх који је изрекао анатему, патријарх Калист, али су преговори прекинути његовом изненадном смрћу. Године [[1371]]., деспот [[Јован Угљеша]] склопио је акт о измирењу с патријархом Филотејем и анатема је укинута, али само са серске територије којом је он управљао, чиме је та територија стављена под управу Цариградске патријаршије.
| |||