Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Босне и Херцеговине — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене Сербијана (разговор) на последњу измену корисника MilicevicBot
м статус народа су добили тек '71, а тада није било ни ријечи о Бошњацима
Ред 10:
Прво засједање ЗАВНОБиХ-а почело је у [[Мркоњић Град]]у [[25. новембар|25. новембра]] [[1943]]. у 19 сати. Завршено је исте ноћи ([[26. новембар|26. новембра]]) у 4 сата ујутро.
 
Овој оснивачкој скупштини присуствовало је 247 делегата из свих крајева [[Босна и Херцеговина|БиХ]], од којих 173 са правом гласа. На првом засједању, ЗАВНОБиХ је формално конституисан као општеполитичко представништво Народноослободилачког покрета (НОП) [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босне и Херцеговине]], али је у стварности и пракси дјеловао као њен највиши орган власти. Одборници су усвојили Резолуцију ЗАВНОБиХ-а и Проглас народима [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР БиХ]] у којима се истиче да убудуће [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР БиХ]] и њене народе, и у земљи и иностранству, могу заступати и представљати само ЗАВНОБиХ и [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]]. Овим актима истовремено је изражена одлучност народа [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР БиХ]] да њихова земља, која није ни српска, ни хрватска ни муслиманска, него и српска и муслиманска и хрватска, буде збратимљена заједница у којој ће бити осигурана пуна равноправност свих [[Срби|Срба]], [[Бошњацимуслимани|Муслимана]] и [[Хрвати|Хрвата]]. На засједању је изабрана делегација од 58 чланова која ће представљати СР БиХ на Другом засједању [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]]-а ([[29. новембар]] [[1943]]). Истовремено је конституисано Предсједништво ЗАВНОБиХ-а, састављено од 31 члана, са др [[Војислав Кецмановић|Војиславом Кецмановићем]], љекаром из [[Бијељина|Бијељине]], као предсједником.<ref>[http://www.znaci.net/00001/145_3.pdf Прво засједање ЗАВНОБиХ–а], приступљено 21. 10. 2014.</ref>
 
У [[Мркоњић Град]]у се налази спомен-музеј првог засједања ЗАВНОБиХ-а, као и дом ЗАВНОБиХ-а који је отворен [[27. новембар|27. новембра]] [[1973]]. у оквиру прославе 30-годишњице Првог засједања.
Ред 18:
Друго засједање ЗАВНОБиХ-а одржано је [[30. јун]]а – [[2. јул]]а [[1944]]. у [[Сански Мост|Санском Мосту]] на којем је [[1. јул]]а [[1944]]. године донесена декларација о правима грађана у [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР БиХ]] у којој стоји:
 
"У пламену праведног ослободилачког рата искива се братство [[Срби|Срба]], [[Бошњацимуслимани|Муслимана]] и [[Хрвати|Хрвата]], и тиме се удара сигуран темељ слободне и збратимљене [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|БиХ]], равноправне федералне јединице у Демократској федеративној Југославији. Први пут у историји [[Срби]], [[Бошњаци|Муслимани]] и [[Хрвати]] [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]], уједињени у Народноослободилачком покрету, ступили су на исти пут, почели да изграђују свој заједнички дом, у чије су темеље узидане кости њихових најбољих синова. Први пут у историји они су постали ковачи своје судбине, чврсто ријешени да једном заувијек сахране вјековну мрачну и тешку прошлост и да изграде државну заједницу у којој ће живјети у равноправности, слободи, миру и благостању."<ref name=ZAVNOBiH>[http://www.znaci.net/00001/145_5.pdf Друго засједање ЗАВНОБиХ–а], приступљено 21. 10. 2014.</ref>
 
Оличена у народно-ослободилачким одборима и ЗАВНОБиХ-у зајамчује:<ref name=ZAVNOBiH/>
 
* Равноправност [[Срби|Срба]], [[Бошњацимуслимани|Муслимана]] и [[Хрвати|Хрвата]] [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР БиХ]] која је њихова заједничка и недјељива домовина;
* Слободу вјероисповијести и савјести као и равноправност свих вјероисповијести;
* Слободу збора и договора, удруживања и штампе;