Надежда Крупска — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Miljan Simonović је преместио страницу Надежда Крупскаја на Надежда Крупска: Правилно
Нема описа измене
Ред 1:
{{рут}}
{{Инфокутија Политичар
| име = Надежда КрупскајаКрупска
| слика = Krupskaja 1890.jpg
| ширина_слике = 250п
Ред 27:
| потпис=
}}
'''Надежда Константиновна “Нађа” КрупскајаКрупска''' ({{јез-рус|Наде́жда Константи́новна Кру́пская}}; [[26. фебруар]] [[1869]] — [[27. фебруар]] [[1939]]<ref>McNeal, 13.</ref>) била је руски [[Бољшевизам|бољшевички]] револуционар и [[политичар]] (била је министар просвете у совјетској влади у периоду 1929-1939) и супруга [[Владимир Лењин|Владимира Лењина]] од 1898. до његове смрти 1924. године.
 
== Живот ==
Рођена је у осиромашеној породици више класе. Отац јој је био руски војни официр, племић Руске Империје. Њен отац, [[Константин Игнатјевич Крупски]], постао је сироче са девет година. Школовао се је и постао пешадијски официр у руској војсци. Непосредно пред одлазак у Пољску на задатак, оженио се Нађином мајком. Након шест година радног стажа, Крупски је изгубио наклоност својих надређених и био је оптужен за “неруске активности”. Можда је био осумњичен и за умешаност са револуционарима. Након тога, радио је у фабрикама или било где другде где је могао да нађе посао све до пред крај живота, када му је казна била поништена.<ref>McNeal, 5–9.</ref>
 
Њена мајка, Елизавета Васиљевна Тистрова, била је ћерка руских племића без земље. Елизаветини родитељи умрли су кад је била мала и она је била уписана на [[Бестужевски курс]], највише формално образовање које су жене могле да стекну у Русији током овог времена. Након што је стекла диплому почела је да ради као гувернанта племићких породица док се није удала за Крупског.<ref>McNeal, 11–12</ref>
 
Имајући добро образоване родитеље и аристократског порекла, а уједно и искуства са нижекласним условима рада, све је то довело до формирања многих идеолошких уверења код Нађе. „Од самог детињства Крупска је била инспирисана духом протеста против ружног живота око себе.“<ref>C. Bobrovskaija, Lenin and Krupskaja (New York City : Workers Library Publishers, Inc., 1940), 4.</ref>
 
Једна од Нађиних пријатељица из гимназије, Арианда Тиркова, описала је Нађу као „високу, тиху девојку, која не флертује са момцима, промишљену, са већ формираним јаким уверењима...“<ref>McNeal, 19.</ref> Нађа је на кратко похађала две различите средње школе, пре него што је пронашла школу која јој савршено одговара, Оболенски женску гимназију, „истакнуту приватну средњу школу за девојке у [[Петроград|Петрограду]]“. Ово образовање је вероватно било либералније од већине других гимназија откад је примећено да су неки од особља били бивши револуционари.<ref>McNeal, 17–19.</ref>
 
== Референце ==
{{рефлист}}
 
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Nadezhda Konstantinovna Krupskaya}}
* [http://spartacus-educational.com/RUSkrupskaya.htm Надежда Крупска]
* [https://www.marxists.org/archive/krupskaya/index.htm Радови]
* [https://www.marxists.org/archive/trotsky/1939/03/krupskaya.htm О смрти Крупске]
 
{{DEFAULTSORT:Крупскаја, Надежда}}