Вук Стефановић Караџић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 93.86.158.155 (разговор) на последњу измену корисника CarRadovan |
Нема описа измене |
||
Ред 44:
Због проблема са кнезом [[Милош Обреновић|Милошем Обреновићем]] било му је забрањено да штампа књиге у Србији, а једно време и у аустријској држави. Својим дугим и плодним радом стиче бројне пријатеље, па и помоћ у [[Русија|Русији]], где је добио сталну пензију [[1826]]. године. У породици му је остала жива само кћерка [[Мина Караџић]].
Сједињењем Магистрата и Суда београдског у пролеће [[1831.]] године, Вук Караџић је именован 29. марта 1831. за председника те институције, што се у данашњим терминима сматра [[градоначелник Београда|градоначелником Београда]].<ref>{{cite web|author=Vaso Milinčević |url=http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:396042-Vuk-Karadzic-bio-gradonacelnik-Beograda |title=Вук Караџић био градоначелник Београда („Вечерње новости“, 8. септембар 2012) |publisher=Novosti.rs |date= |accessdate = 21. 3. 2013.}}</ref>
Као година Вукове победе узима се 1847. јер су те године објављена на народном језику дела [[Ђуро Даничић|Ђуре Даничића]] „Рат за српски језик“, „Песме“ [[Бранко Радичевић|Бранка Радичевића]], [[Петар II Петровић Његош|Његошев]] „Горски вијенац“ (писан старим правописом) и Вуков превод Новог завјета, али Вуков језик је признат за званични књижевни језик тек 1868, четири године након његове смрти.{{sfn|Кецмановић|1956|pp=40}}
| |||