Надежда Крупска — разлика између измена

нема резимеа измене
 
Једна од Нађиних пријатељица из гимназије, Арианда Тиркова, описала је Нађу као „високу, тиху девојку, која не флертује са момцима, промишљену, са већ формираним јаким уверењима...“<ref>McNeal, 19.</ref> Нађа је на кратко похађала две различите средње школе, пре него што је пронашла школу која јој савршено одговара, Оболенски женску гимназију, „истакнуту приватну средњу школу за девојке у [[Петроград|Петрограду]]“. Ово образовање је вероватно било либералније од већине других гимназија откад је примећено да су неки од особља били бивши револуционари.<ref>McNeal, 17–19.</ref>
 
Након смрти њеног оца, Крупска и њена мајка су давале часове као извор прихода. Крупска је још од малих ногу показала интересовање за образовање. Посебно се занимала за [[Лав Толстој|Толстојеве]] теорије о образовању, које су биле флуидне уместо структуиране. Оне су биле фокусиране на личном развоју сваког појединачног студента и усмерене на важност односа између ученика и наставника.<ref>Tolstoy, Leo. In Encyclopædia Britannica. Retrieved March 21, 2008, from [http://search.eb.com/eb/article-13422 Encyclopædia Britannica Online]</ref>
 
То је навело Крупску да проучава многе Толстојеве радове, укључујући и његове теорије реформе. То су биле мирне идеје које су поштовале закон и подржавале су људе који се уздржавају од непотребног луксуза и који су самостални, уместо да се други старају о њима,... Толстој је оставио трајан утисак на Крупску; каже се да је она имала „посебан презир према модерној одећи комфору“.<ref>McNeal, 23.</ref> Увек је била у скромној хаљини, какав је био и намештај у њеној кући и канцеларији.
 
Као предан, доживотан студент, Крупска је почела да учествује у неколико кругова дискусија. Ове групе окупиле су се да уче и разговарају о посебним темама, које су за добробит свих укључених. На једном од ових предавања први пут се је срела са [[Карл Маркс|Марксовим]] теоријама. Ово је изазвало њено интересовање за потенцијално бољи живот за свој народ. Крупска је започела детаљну студију о овој теми. То је било веома тешко, јер су у то време овакве књиге биле забрањене од стране руске владе. Сходно томе, револуционари су прикупљали такве књиге и држали их у подземним библиотекама.
 
== Референце ==