Осунчаност — разлика између измена

12 бајтова додато ,  пре 5 година
нема резимеа измене
{{почетник|19|05|2015}}--[[Корисник:Marijatrifunovic163|Marijatrifunovic163]] ([[Разговор са корисником:Marijatrifunovic163|разговор]]) 17:15, 26. мај 2015. (CEST){{ГФ2015}}
Уобичајно је да се директно Сунчево зрачење на хоризонталној површини назива '''инсолацијом''' ( мада овај термин има и шире значење-синоним Сунчеве радијације ). То зрачење садржи највише од емитиране енергије у облику краткоталасног зрачења и светла. Само један део краткоталасног зрачења доспева до земљине површине, а преостали део енергије се рефлектује, расипа или је упија [[атмосфера]]. Вредност инсолације се мења са променама нагиба [[рељеф]]а и са географском ширином - пропорционална је [[косинус]]у географске ширине (Ламберов закон). По прорачунима С. И. Савинова вредност директног Сунчевог зраченја јако се смањује под утицајем облачности: на 60 °C с.ш. за 60%, а на 20 °C с.ш. где је облачност најмања за 42%. На полутару и приекваторијалним ширинама јужне полулопте она је за 57% мања од могуће, то јест скоро исто толико као и у умереним областима.
У нашим крајевима (45° с.ш) дневна сума директног Сунчевог зрачења пред летњи солстицијум већа је скоро 5 пута него пред зимски солстицијум, док је дневна сума овог зрачења пред јесењу равнодневницу за [[48]] cal већа од дневне суме пред пролећну равнодневницу.
34

измене