Водени талас — разлика између измена

На сваком таласу разликују се узвишење или ''' таласни брег ''' и удубљење или ''' таласна доља '''. Растојање између два суседна брега или две суседне доље је ''' дужина таласа ''', а између врха брега и дна доље ''' висина таласа '''. Време проласка два узастопна таласа назива се ''' таласна периода '''. Дужина пута коју било која честица таласа пређе у једној секунди је ''' брзина таласа '''. Таласи се разликују по димензијама, што зависи од јачине ветра и величине [[морски басен |морског басена]]. Океански ветровни таласи имају просечну дужину око 100 м и висину 3-4 м. Највиши, до 25 м, забележени су у морима око [[Антарктик|Антарктика]]а и у северном делу [[Тихи океан|Тихог океана]]. У [[Јадранско море|Јадранском мору]] највиши талас био је висок 10 м. Најмирније море, у којем преовладавају тишине, јесте [[Црвено море]], зато што је мале ширине и пружа се попречно у односу на смер доминантних ветрова.<ref name="ime" />

[[Цунами]] су посебна врста таласа која настаје под утицајем подморских земљотреса и вулканских ерупција. Крећу се брзином 600-800 км/час, на отвореном мору су мале висине (око 1 м), али када дођу до обале она се повећава и до 30 м, тако да имају рушилачко дејство. Цунами се најчешће јављају у "ватреном појасу [[Пацифик|Пацифика]]а", дуж обала [[Јапан|Јапана]]а, [[Филипини|Филипина]], [[Индонезија|Индонезије]] и [[Хавајска острва|Хавајских острва]]. Најразорнији цунами забележени су у јапанском граду [[Санрико |Санрико]], који је талас висок 39 м опустошио 1896. године (27.000 мртвих) и талас од 28,5 м 1933. године (3.000 мртвих). Зато је управо у Јапану 1952. године формирана "цунами служба", која може само петнаестак минута после трусног удара да предвиди дејство цунамија и упозори угрожено становништво. <ref name="ime" />