Википедија

Поморске карте — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
{{почетник|21|05|2015}}
{{ГФ2015}}
==Поморске карте==
==Pomorske karte==
 
Поморске карте су важан извор за географска истраживања, а могу се користити и у настави географије као наставно средство. Према класификацији тематских карата, с обзиром на садржај, поморске карте припадају групи техничких карата, намењених највише поморцима за решавање различитих навигационих задатака. Развој поморских карата увелико је утицао на развој картографије уопште. Бројни импулси развоја картографије су стигли управо из поморске картографије. Поморске карте су битан елемент бродске опреме, али и важан извор за упознавање површине Земље, највише морских простора и обалске линије. Поморство и карте недељиво су повезани. Уз остало, и путем поморских карата поморство се прожима са географијом.
Pomorske karte važan su izvor za geografska istraživanja, a mogu se koristiti i u nastavi geografije kao nastavno sredstvo. Prema klasifikaciji tematskih karata, s obzirom na sadržaj, pomorske karte pripadaju skupini tehničkih karata, namenjenih najvise pomorcima za rešavanje različitih navigacijskih zadataka.Razvoj pomorskih karata uveliko je uticao na razvoj kartografije uopste. Brojni su impulsi razvoja kartografije stigli upravo iz pomorske kartografije. Pomorske karte su bitan element brodske opreme, ali i važan izvor za upoznavanje površine Zemlje, najviše morskih prostora te obalne crte. Pomorstvo i karte nedeljivo su povezani. Uz ostalo, i putem pomorskih karata pomorstvo se prožima s geografijom.
 
==Istorijski razvoj==
 
==Историјски развој==
Prvi pokušaj u izradi pomorskih karata znacajan je za razdoblje portulanskih karata (naziv potiče od lat. ''portus'', odnosno tal. ''porto'', što znači luka), od kraja 13. do 17. veka. Portulanske karte izrađivale su se na temelju terestričkih opažanja, beleški iz brodskih dnevnika te na temelju orijentacije s pomoću kompasa. Na kartu se se unosile kompasne linije ili rumbi, tj. ravne crte. Vetrulja se delila obično na 32 smera ( od 11° i 15′). Portulanske karte se zbog nazivaju još i kompasne karte. Na temelju rumba te opisa obalne plovidbe unosili su se podatci o lukama, otocima i celoj obalnoi liniji. Praktičnu upotrebu u pomorstvu olakšavale su kompasne linije koje su približno odgovarale loksodromama (međutim, rumbi na portulanskim kartama nisu loksodrome jer su one ravne crte samo na ''Mercatorovoj'' uspravnoj cilindričnoj konformnoj projekciji!). Portulanske karte su omogućavale povidbu celim Sredozemljem pa i šire. Prvi su portulani izrađeni već oko 1270. Najstariji sačuvani portulan je tzv. Pisanski portulan, koji je izrađen krajem 13 veka. Prvi datirani portulan izradio je [[Petrus Vesconte]] u Veneciji 1311. Uopšteno, portulanske su karte kvalitetom prikaza obalne crte i otoka uveliko su nadilazile istovremene geografske karte.
Vodeća su središta izrade portulana bile ''Genova, Venecija, Barcelona i Mallorca (Baleari)'', dakle, najvažnija središta pomorske trgovine Sredozemlja.
 
Први покушај у изради поморских карата значајан је за период портуланских карата (назив потиче од лат. '' Портус '', односно тал. '' Порто '', што значи лука), од краја 13. до 17. века. Портуланске карте израђивале су се на основу терестричких опажања, белешки из бродских дневника, као и на основу оријентације с помоћу компаса. На карту се се уносиле компасне линије или румби, тј. равне црте. Ветруља се делила обично на 32 смера (од 11 ° и 15 '). Портуланске карте се називају још и компасне карте. На основу румби и описа обалне пловидбе уносили су се подаци о лукама, острвима и целој обалској линији. Практичну употребу у поморству олакшавале су компасне линије које су приближно одговарале локсодроми (међутим, румби на портуланским картама нису локсодроми јер су оне равне црте само на '' Меркаторовој '' усправној цилиндричној конформној пројекцији). Портуланске карте су омогућавале повидбу целим Средоземљем па и шире. Први портулани су израђени већ око 1270. Најстарији сачувани портулан је тзв. Писански портулан, који је израђен крајем 13 века. Први датирани портулан израдио је [[Петрус Весцонте]] у Венецији 1311. Уопштено, портуланске карте су квалитетним приказима обалске линије и острва увелико надилазиле истовремене географске карте.
Među katalonskim i talijanskim portulanima postojala je bitna razlika. Na talijanskim portulanima prikazivani su isključivo obalna crta i luke Sredozemnog mora te atlantske obale zapadne Europe. Kartografiran je dakle, samo sadržaj potreban za navigaciju. U pozadini je ostavljan nepopunjen prostor ili bi se ucrtao neki ukras, grb ili zastava neke važnije luke i sl. Na katalonskim portulanima prikazivani su, osim obalne crte, najvažniji geografski sadržaji u kopnenom zaleđu, i to za širi geografski prostor. Uz Sredozemlje, kartografirane su i atlantske obale Afrike te cele zapadne i severne Europe, a od 15. veka i novootkrivena područja istočne Afrike, Indije, Amerike pa čak i Kine. Uz brojne kartografe koji su izrađivali vrhunske portulanske karte ([[A. Dulcert]], [[D. Homem]], [[B. Agnese]], [[M. Prunes]], [[A. Millo]] i dr.), ističe se i Dubrovčanin [[Vicko Dimitrije Volčić]] [[(1563.-1607.)]]. Prema dosadašnjim saznanjima, [[Volčić]] je izradio 21 portulansku kartu istočnog Atlantika, Sredozemlja i Jadrana.
Водећа средишта израде портулана су биле '' Генова, Венеција, Барселона и Мајорка (Балеари) '', дакле, најважнија средишта поморске трговине Средоземља.
 
Међу каталонским и италијанским портуланима постојала је битна разлика. На италијанским портуланима приказивани су искључиво обална црта и луке Средоземног мора и атлантске обале западне Европе. Картографиран је дакле, само садржај потребан за навигацију. У позадини је остављан непопуњен простор или би се уцртао неки украс, грб или застава неке важније луке и сл. На каталонским портуланима приказивани су, осим обалске линије, најважнији географски садржаји у копненом залеђу, и то за шири географски простор. Уз Средоземље, картографиране су и атлантске обале Африке, као и целе западне и северне Европе, а од 15. века и новооткривена подручја источне Африке, Индије, Америке па чак и Кине. Уз бројне картографе који су израђивали врхунске портуланске карте ([[А. Дулцерт]], [[Д. Хомем]], [[Б. Агнесе]], [[М. Прунес]], [[А. Милло]] и др.), истиче се и Дубровчанин [[Вицко Димитрије волцица]] [[(1563.-1607.)]]. Према досадашњим сазнањима, [[волцица]] је израдио 21 портуланску карту источног Атлантика, Средоземља и Јадрана.
==Izrada karata==
 
==Израда карата==
Značenje pomorskih karata nadilazi potrebe komercijalnog pomorstva. Pomorske karte koriste se za potrebe ribarstva, okeanografskih istraživanja, rudarsko-geološko-naftnih istraživanja i sl. Globalizacija pomorstva nameće međunarodnu saradnju u snimanju morskih i priobalnih prostora te izradi karata. Središnja je svetska pomorsko-hidrografska ustanova Hidrografski institut Kneževine Monaco. Vodeće svetske pomorske sile izrađuju karte za sve delove sveta, ponajpre UK, SAD, Francuska pa i Rusija. Ostale zemlje izrađuju pomorske karte tek za obalna područja svojih država i za veća plovna područja. Hrvatska izrađuje pomorske navigacijske karte za Jadransko i Jonsko more I pregledne pomorske karte za celo Sredozemno more. Vodeće pomorsko-hidrografske ustanove objavljuju redovno kataloge s popisom svih svojih izdanja. Objavljuju se i povezane kolekcije karata, pomorski atlasi.
 
Значење поморских карата надилази потребе комерцијалног поморства. Поморске карте користе се за потребе рибарства, океанографских истраживања, рударско-геолошко-нафтних истраживања и сл. Глобализација поморства намеће међународну сарадњу у снимању морских и приобалних простора и израде карата. Најзначајнија је светска поморско-хидрографска установа Хидрографски институт Кнежевине Монако. Водеће светске поморске силе израђују мапе за све делове света, првенствено за УК, САД, француску па и Русију. Остале земље израђују поморске карте тек за обална подручја својих држава и за већа пловна подручја. Хрватска израђује поморске навигационе карте за Јадранско и Јонско море и прегледне поморске карте за цело Средоземно море. Водеће поморско-хидрографске установе објављују редовно каталоге са пописом свих својих издања. Објављују се и повезане колекције карата-поморски атласи.
Važna je karakteristika na pomorskim kartama je boja. Pomorske se karte izrađuju u četiri osnovne boje: ''plava, žuta, ljubičasta, smeđa i crna''. Plavom bojom označeni samo plitki delovi mora, pa plava boja zapravo upućuje na pozornost (opasnost) pri plovidbi. Ostali se morski prostori ne boje. Žutom bojom obojeni su otoci i kopno. Smeđom su bojom ucrtani elementi reljefa (izohipse), a ljubičastom svi uređaji važni za navigaciju (svetionici, plutače i sl.) te upozorenja i objašnjenja. Ljubičastom bojom se unose i naknadne ispravke i nadopune sadržaja. Crnom bojom ispisana su geografska imena, iscrtana je obalna crta, izobate, brojčane oznake dubina, urednički podaci te morska mreža. Na pomorskim kartama koriste se i specifične slikovne signature te alfanumeričke signature kojima se nastoji prikazati prostorni raspored važnih objekata podmorja i obale.
 
Значајна карактеристика на поморским картама је боја. Поморске карте се производе у четири основне боје: плава, жута, љубичаста, браон и црна. Плавом бојом означени су само плитки делови мора, па плава боја заправо упућује на опасност при навигацији. Остала морска подручја се не боје. Жутом бојом обојена су острва и копно. Смеђом бојом су уцртани елементи рељефа (изохипсе), а љубичастом сви уређаји важни за навигацију (светионици, бове, итд.) и обавештења и упозорењљ. Љубичастом бојом се уносе и накнадне исправке и ажурирања садржаја. Црном бојом иштампана су географска имена, исцртана је обалска линија, изобата, бројчане ознаке дубина, уреднички подаци и морска мрежа. На поморским картама користе се и специфични сликовни знаци и алфанумерички знаци којима се приказује просторни распоред важних објеката на обали.
 
 
==Podela pomorskih karata==
 
==Подела поморских карата==
Pomorske karte se dele prema sadržaju i nameni na: navigacijske (pomorske u užem smislu), informativne i pomoćne karte. U pomorskoj praksi najvažnije su navigacijske karte.
 
Поморске карте се деле према садржају и намени на: навигационе (поморске у ужем смислу), информативне и помоћне карте. У поморској пракси најважније су навигационе карте.
Према размери навигацијске карте се деле на:
Prema razmeri navigacijske se karte dele na:
 
1. "'Генералне карте' '- у размери 1: 750 000 и 1. 2 500 000. То су заправо прегледне поморске карте са заокруженим приказом неке просторне јединице Светског мора, тј. одговарајућег навигацијског базена (нпр. карте Средоземног мора, Јадранског мора и сл.)
1. ''generalne karte'' – u razmeri od 1 : 750 000 do 1 . 2 500 000. To su zapravo pregledne pomorske karte sa zaokruženim prikazom neke prostorne jedinice svetskoga mora, tj. odgovarajućeg navigacijskog bazena (npr. karte Sredozemnog mora, karte Jadranskog mora i sl.)
 
2. ''kursneКурсне karteкарте'' – uу razmeriразмери odод 1 : 150 000 doдо 1 : 300 000. NaНа kursnimкурсним kartamaкартама prikazanaприказана suсу pojedinaпоједина plovidbenaпловидбена područjaподручја zaза potrebeпотребе dugeдуге, aа ređeређе iи obalneобалске plovidbeпловидбе.
 
3. ''Обалске карте'' – у размери од 1 : 50 000 до 1 : 100 000 (специјалне, detaљне навигацијске карте) намењене су пре свега навигацији при обалној пловидби. На обалним картама решавају се скоје су мањег формата и практичне за навигације у недостатку простора на мањем броду.
3. ''obalne karte'' – u razmeru 1 : 50 000 do 1 : 100 000 (specijalne, detaljne navigacijske karte) namenjene su pre svega navigaciji pri obalnoj plovidbi. Na obalnim kartama rešavaju se svi navigacijski problemi (određuju se pozicije nanose se kursevi i sl.). Za manje brodove izrađuju se u istom razmeru i tzv. male karte, koje su manjeg formata i praktične za planiranje navigacije u nedostatku postora na manjem brodu.
 
4. ''Планови'' – карте у размери од 1 : 3 000 до 1 : 50 000. Планови крупније размере називају се лучки планови (до размере1 : 20 000), а карте у размери од 1 : 20 000 до 1 : 50 000 називају се поморски планови. На плановима су детаљно приказане важније луке, лучице, увале и морски пролази, као и неки други простори опасни за навигацију. На њима су приказани сви релевантни елементи лучких уређаја
4. ''planovi'' – karte u razmeri od 1 : 3 000 do 1 : 50 000. Planovi krupnijeg razmera nazivaju se lučki planovi (do razmera 1 : 20 000), a karte u razmeri od 1 : 20 000 do 1 : 50 000 pomorski planovi. Na planovima su detaljno prikazane važnije luke, lučice, uvale i morski prolazi te neki drugi prostori opasni za navigaciju. Na njima su podrobno prikazani svi relevantni elementi lučkih uređaja.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Поморске_карте”