Катарина Константиновић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 43:
Генерал Блазнавац је умро у априлу [[1873]]. године, а она се преудала за свог рођака (мајчин брат од ујака), [[Михаило Богићевић|Михаила Богићевића Оцику]] (1843–1899). Напустили су Србију и започели номадски начин живота, живећи на различитим местима свуда по [[Аустроугарска|Аустроугарској]]. Међутим, касније су се вратили у [[Београд]], где је он службовао као мајор од 4. априла [[1886]]. године до 4. фебруара [[1887]]. године.
 
Заљубила се у пријатеља свог сина, Војислава, који је био осамнаест година млађи од ње. Затим је оставила свог мужа због свог младог љубавника, а финансијску помоћ је примала од свог сина, као и од њенесвоје богате [[српски сроднички односи|полусестре]], [[Симеона (Симка) Лаховари|Симке]], која је била удата за румунског политичара, [[Александар Лаховари|Александра Лаховарија]] (1841–1897). У то време Симка Лаховари је службовала као дворска дама краљице [[Елизабета од Вида|Елизабете Румунске]].
 
Катарина је преминула [[1910]]. године у [[Ниш]]у, где је њен син Војислав био стациониран као војник, и сахрањена је у Београду. Војислав је преминуо исте године.
 
== Референце ==