Битка код Граника — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
м sitno |
||
Ред 19:
'''Битка код Граника''', за коју [[Аријан]] каже да је ''„била коњичка битка, али је већма наликовала на пешачку...“'',<ref>Arr., ''Anab.'' I 15}-</ref> одиграла се када је у [[Атина|Атини]] архонт био Ктесикле, а у [[Рим]]у непосредно пре тога били изабрани конзули Гај Сулпиције и Луције Папирије, како сазнајемо од [[Диодор са Сицилије|Диодора са Сицилије]]<ref>Diod., I 17. 1</ref> (рано лето [[334. п. н. е.]]), између [[Самуилово царство|Македонаца]] и њихових савезника с једне стране, и [[Ахеменидско царство|Персијанаца]] и грчких плаћеника с друге. До окршаја је дошло на [[Граник (река)|реци Гранику]], на Пропонтиди.<ref>-{Fanula Papazoglu, ''Istorija helenizma'', Skripta Internacional, Beograd. {{page|1995|978-86-7118-001-6|pages=82}}</ref>
Победом извојеваном на реци Граник, [[Александар Велики|Александру Великом]] је ослобођен пут ка срцу [[Мала Азија|Мале Азије]]. Што се тиче Персијанаца, они су одустали од покушаја да зауставе његов продор, што је имало за последицу да се главни град [[Лидија|Лидије]] и седиште лидијског сатрапа — [[Сард]], убрзо потом предао без борбе. Осим тога, већина градова у [[Еолида|Еолиди]] и [[Јонија|Јонији]], међу којима је и [[Ефес]], дочекали су Александра као ослободиоца.<ref>{{harvnb|Papazoglu
== Увод ==
| |||