Делски савез — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: уклоњен шаблон: Link FA |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
[[Датотека:Athenian_empire_450.jpg|мини|десно|400п|Делски савез на врхунцу 450. п. н. е.]]
'''Делски савез''' је савез грчких полиса под водством [[Атина|Атине]] у V веку п. н. е. Делски савез је формиран [[477. п. н. е.]] као офанзивни и дефанзивни савез против [[Ахеменидско царство|Персије]]. Пошто је већина полиса била доста сиромашна да даје бродове савезу, плаћали су Атини порез да би се могли изградити бродови.
Ред 30:
== Пред Пелопонески рат ==
После битке код Коронеје [[447. п. н. е.]] Атина више не контролише Беотију. Еубеја и [[Мегара]] се буне. Еубеја је постала поново савезник, који је плаћао данак, а Мегара је изашла из Делског савеза. Делски и [[Пелопонески савез]] потписују мировни уговор на 30 година, али трајао је само до [[431. п. н. е.]], када избија [[Пелопонески рат]].
==Распад савеза==
Након [[Сицилијанска експедиција|пропасти]] атинске флоте на [[Сицилија|Сицилији]], стање Атине било је толико лоше да се није веровало да би се могла одржати до лета. Због тога су чланице Атинског поморског савеза сматрале да је дошао прави тренутак да се изборе за своју независност. Агису у Декелеју долазе представници [[Лезбос|Лезбоса]] и [[Еубеја|Еубеје]] са молбом да им се пошаљу бродови као помоћ за дизање устанка. Непосредно Лаконији шаље позив у помоћ [[Еретрија]].
На предлог [[Алкибијад|Алкибијада]], Спартанци отварају фронт у [[Јонија|Јонији]]. Највећи атински савезник у Јонији био је [[Хиос]]. Хиос је била олигархијски уређена држава која је једина од атинских савезника поседовала властиту флоту. Јуна 412. п. н. е. Хиошани дижу устанак против Атине. Убрзо им се прикључио велики број јонских градова међу којима је и главни град – [[Милет]]. Спартанци су иступали са паролом „слобода Хеладе“. Следеће године им прилази и Родос. Одцепљење Јоније ишло је великом брзином јер су савезници били незадовољни експлоатацијом Атињана, охолошћу атинских власти и суровим гушењем устанака.
Атина је ипак смогла снаге да пружа велики отпор. На Хиос је упућена флота од 20 бродова, а других 30 бродова упућено је да кружи око Пелопонеза. Спремале су се нове десетине бродова за одлазак у Јонију. Међутим, атинска благајна је 413. године п. н. е. била празна. У циљу побољшања финансијске ситуације, Атињани укидају [[форос]] и уводе царину од 5% на сву робу која се превози морем. Царина се углавном наплаћивала на Хелеспонту.
Савез се одржао до 404. године п. н. е. тј. до завршетка Пелопонеског рата. Након [[Битка код Егоспотама|битке код Егоспотама]], [[Лисандар]] је кренуо у обилазак атинских савезница укидајући демократско и уводећи олигархијско државно уређење. У сваком полису остављао је спартанске [[хармост|хармосте]] – намеснике. Један од услова кога су Спартанци након [[Опсада Атине (404. п. н. е.)|освајања Атине]] поставили била је и ликвидација Атинског поморског савеза. Малоазијски Хелени потпали су под власт сатрапа. Стварајући нову спартанску војно-олигархијску државу, Лисандар је одбацио паролу „слобода Хеладе“. Некадашњи атински поданици плаћали су данак спартанском краљу. Он је потпуно одговарао форосу (око 1000 талената).
==Извори==
* Историја Грчке до смрти Александра Великог - Џон Багнел Бјури, Расел Мигс
* Стара Грчка - В. В. Струве и Д. П. Калистов, Book&Marso, 2006
== Види још ==
| |||