Рукоположен је у чин [[ђакон]]а 26. августа, а у чин [[презвитер]]а 29. августа 1905.
СлужиоЗатим јепрофесор Гимназије у Београду[[Београд]]у<ref>[http://www.udi.rs/articles/r_pilipovic_2012_2.pdf Српски богослови на школовању у Русији у другој половини 19. века – према оцени руског царског дипломате], стр. 88</ref>, Шапцу и Ваљеву, а кад је 1912 године ослобођена Јужна Србија, са највећим одушевљењем понудио је своје услуге и буде постављен 1913 године за професора у Велес. Од тога доба он је неуморно радио у Јужној Србији — прво као професор, а од 1918 године одмах по ослобођењу у чину архимандрита, као администратор скопљанске архије 1920 године.
Затим професор Гимназије у [[Београд]]у<ref>[http://www.udi.rs/articles/r_pilipovic_2012_2.pdf Српски богослови на школовању у Русији у другој половини 19. века – према оцени руског царског дипломате], стр. 88</ref>.
17. новембра 1920 изабран за епископа Рашко-Призренског. Посвећен 30. новембра 1920.
