Википедија

Месбауеров ефекат — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Нема описа измене
Ред 5:
Код гасова резонантна емисија и апсорпција [[рендгенски зраци|x-зрака]] већ је била опажена и слично се очекивало са гама зрацима. Међутим, код гама зрака ефекат није опажен због узмака језгра приликом емисије зрака. Део енергије зрачења се троши на [[кинетичка енергија|кинетичку енергију]] узмаклог [[Атомско језгро|језгра]] па је енергија [[фотон]]а, те отуда и [[фреквенција]] зрака, мања од оне коју би фотони имали да узмака нема. Та мала промена фреквенције доводи до губитка [[Резонанција (физика)|резонанције]]. Месбауер је успео да опази резонантну апсорпцију у чврстом иридијуму, па се постављало питање зашто је резонантна апсорпција могућа у чврстом а не и у гасовитмо стању. Месбауер је предложио да, за атоме везане у кристалну решетку под извесним условима може да дође до емисије зрачења без узмака.
Гама зраци (фотони) настају када атомско језгро прелази из нестабилног високоенергијског стања у стабилно стање ниже енергије. Могућ је и обрнут процес у којем језројезеро у нижем енергијском стању апсорбује гама фотон и прелази у побуђено стање. Међутим, јегро може да апсорбује само оне фотоне чија се енергија поклапа са енергијском разликом међу нивиоима. Поклапање тих енергија је нужно јер се могући вишак или мањак енергије фотона не може ни примити ни предати због квантне природе атомских појава. Тај услов за једнакост енергије фотона и енергијске разлике међу нивоима назива се резонантни услов а појава резонантна апсорпција. Дакле, побуђено језгро емитује гама зраке а језгро у основном стању може да их апсробује. Енергије емитованих зрака карактеристичне су за свако језгро, или сваки пар енергијских нивоа. Међутим, чак и тада оне су распршене унутар малог интервала који се зове [[ширина прелаза]]. Та недоређеност последица је коначног времена живота побуђеног стања и сагласно [[Хајзенберговој релацији неодређености|Хајзенбергова релација неодређености]] ширина прелаза обрнуто је пропорционална његовој дужини живота.
 
Енергија емитованог гама фотона одговара енергији нуклеарног прелаза умањеној за енергију изгубљену у узмаку језгра. (Узмак код језгра истог је порекла као трзај топа или пушке приликом испаљивања зрна а последица је закона акције и реакције.) Ако је изгубљена «енергија узмака» мала у поређењу са ширином прелаза узмак ће бити неприметан и тада фотон може да буде апсорбован од стране истог језгра које је у основном стању. Додатна енергија узмака губи се и приликом апсорпције фотона па да би дошло до до резонантне апсорпције енергија узмака мора бити мања од половине ширине прелаза. Јер, ако је укупна енергија узмака већа од ширине прелаза губи се резонантни услов.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Месбауеров_ефекат”