Франачка — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
Нема описа измене |
||
Ред 10:
Франачка држава је своју највећу моћ достигла за време [[Карло Велики|Карла Великог]] ([[768]]—[[814]]) он је настојао да наметне власт свим германским племенима. Карла Великог је римски папа крунисао за цара [[800]]. године у [[Рим]]у јер је у њему видео наследника Рима. Након смрти Карловог наследника [[Луј I Побожни|Луја Побожног]], држава је [[843]]. године подељена у [[Верденски споразум|Вердену на три дела]]. Од једне настаће три државе [[Француска]], [[Италија]] и [[Немачка]]. У Франачкој држави привреда је била натурална (затворена), односно трговало се без новца. Оснивач Франачке је Хлодовех.
== Франачка до 511. године ==
[[Датотека:Clovis Ier et sa famille.jpg|250px|мини|лево|Хлодовех са својом породицом]]
[[Франци]] су западногерманска скупина која се први пут помиње у 3. веку. Делили су се на три језгра: северна скупина, Батавци или [[Салијски Франци]], насељавали су област данашњег Келна. [[Рипауријски Франци]] насељавали су област средње Рајне, а [[Хати]] источно од Рипауријских Франака.
Најјача скупина били су Салијски Франци који 357. године стичу статус римских [[Федерати |федерата]] и насељавају Тоскандрију. Под вођством [[Меровеј|Меровеја]] учествују у [[Битка на Каталаунским пољима|бици на Маурицијаковом пољу]] након чега освајају целу северну Галију до Соме. Након пада Западног римског царства, Аквитанију заузимају [[Визиготи]], а облашћу између Франака и Визигота је до 486. године владао римски намесник [[Сијагрије]]. Сијагрије је страдао у бици против франачког владара [[Хлодовех|Хлодовеха]], а Франци постају суседи Визигота. Године 496. Хлодовех је освојио државу [[Аламани|Аламана]]. Неколико година раније је прихватио католичанство.
{{Историје|Немачке|Француске|Италије}}▼
Године 500. Хлодовех неуспешно напада Бургундију којој у помоћ притичу Визиготи. Године 507. Франци су у [[Битка код Вујеа|бици код Вујеа]] поразили Визиготе и протерали их из Галије. Римљани су му доделили титулу конзула. Године 509. Хлодовех постаје и краљ Рипауријских Франака. Престоница му је била у [[Париз|Паризу]]. Умро је 511. године, а држава је подељена међу четворицом синова.
== Владавина Меровинга ==
{{main|Меровинзи}}
[[Датотека:Clotaire II Lombards.jpg|мини|Хлотар II склапа споразум са Ломбардима]]
Након Хлодовехове смрти 511. године, државу Франака поделили су његови синови. Период до 558. године протекао је у сукобима Хлодовехових синова и унука. Године 558. држава је поново уједињена под владавином [[Хлотар I|Хлотара I]]. У међувремену се Франачка држава проширила. Године 526. Франци су од [[Остроготи|Острогота]] успели да преотму Провансу. Пет година касније су покорили [[Турингија|Туринжане]], а у исто време су припојили и Бретању. Године 534. уништили су и припојили државу [[Бургундија|Бургунда]]. Франачка је сезала све до средње Лабе, Сале и средњег Дунава. Била је то најпространија и најмоћнија држава на просторима некадашњег Западног римског царства. Након Хлотарове смрти (561) држава је поново подељена на четири дела: [[Неустрија|Неустрију]] којом је владао најстарији син [[Хариберт |Хариберт]] и [[Аустразија|Аустразију]] којом је владао [[Сигисберт]]. Остале две области биле су територија некадашње Бургундије са извесним проширењима и некадашња област Салијских Франака.
Брак Сигисберта са визиготском принцезом (ћерком [[Атанагилд|Атанагилда]]) [[Брунхилда од Аустразије|Брунхилдом]] повод је за дуготрајан грађански рат који је вођен на територији читаве Франачке од 573. до 613. године.
[[Датотека:Dagobert 1.jpg|250px|мини|лево|Дагоберт I]]
Из грађанског рата као победник излази [[Хлотар II]] под којим је држава поново уједињена. У сва три дела своје државе (Аустразија, Неустрија и Бургундија) да је многе концесије аристократији. Почетком 7. века најмоћније личности у држави били су управници краљевског двора – [[Мајордом|мајордоми]], у чијим рукама су биле сједињене највише управне функције.
Хлотара је наследио син [[Дагоберт I]] (629-639) који се сукобио са својим братом који је желео самостално владати Неустријом. Како би сузбио те намере, за своју престоницу је изабрао Париз (у Неустрији), а свога сина поставио за краља Аустразије. Током владавине Дагоберта долази до франачких безуспешних напада на [[Сам (владар)|Самову]] словенску државу.
Након Дагобертове смрти обновљена је подељеност државе. Пошто су му обојица синова била малолетна, уместо њих су владали мајордоми. Године 656. мајордом [[Гримоалд]] поставља властитог сина на престо Аустразије збацивши тиме династију Меровинга. Међутим, након 7 година су син и отац збачени и убијени, а на престо је враћен Меровинг. Владар Неустрије постаје 673. године аустразијски владар [[Хилдерик II]]. Тиме је држава поново уједињена под једним владаром. Након две године, Хилдерик је убијен у лову. Био је то последњи Меровинг који је имао стварну власт. До доласка Каролинга на власт, Франачка је у рукама моћних мајордома. Држава се поново поделила на Неустрију и Аустразију. Између две државе избија рат у коме победу најпре односи Неустрија, али је касније рат обновљен и у њему победу односи Аустразија (683). Аустразијски владар [[Пипин Херисталски]] признао је дотадашњег бургундијског и неустријског краља [[Теодорих III|Теодориха III]] за вазалног краља Аустразије.
Пипин је умро 714. године. Након огорчених борби са побуњеницима, мајордом свих трију фракција Франачке постао је његов ванбрачни син [[Карло Мартел]].
=== Војна реформа Карла Мартела ===
Временом се краљевска власт све више расипала и највећу моћ су стекли управници двора, мајордоми.
У [[8. век]]у Франачкој је запретила опасност од арапског освајања који су већ били освојили читаво [[Пиринејско полуострво]]. На положају мајордома налазио се Карло Мартел који је успио да заустави арапску инвазију у бици код Поатјеа [[732]]. године.
Линија 23 ⟶ 40:
== Династија Каролинга ==
{{main|Каролиншко царство}}
[[Датотека:Partage de l'Empire carolingien au Traité de Verdun en 843.JPG|300px|мини|Каролиншко царство]]
Последњи владари из династије Меровинга били су познати под називом лењи краљеви. Последњег од њих сменио је мајордом Пипин Мали [[751]]. године и тиме започео нову династију Каролинга. Пипинов син, Карло Велики, довео је Франачку државу на врхунац моћи.
Карло Велики је дошао на власт [[768]]. године. За време своје владавине знатно је проширио своју државу ратујући претежно на истоку, против непокрштених германских племена Саксонаца и Авара.
[[Датотека:Charles Ier le Grand ou Charlemagne.jpg|мини|лево|Карло Велики]]
Успио је да укључи њихове земље у састав своје државе ширећи хришћанство и уносећи раздор међу њихове вође.
На позив папе, Карло је предузео поход против Лангобарда у Италији. Сјеверни дио Италије укључио је у своју државу, а средишње делове је поклонио папи. Ти делови ушли су у састав Папске државе.
Линија 46 ⟶ 66:
=== Рађање феудализма ===
▲{{Историје|Немачке|Француске|Италије}}
Војном реформом Карла Мартела почиње да се шири нови начин организације друштва. За коњаничку војну службу Франци су добијали земљу коју су обрађивали други чланови заједнице који су постали ослобођени војне службе. Тако су сељаци обрађивали и своју и земљу ратника-коњаника док је он ратовао за обојицу. Оваква земља даривана за војну службу назива се бенефиција. Бенефиција је у почетку била услвоно земљиште-уживала се само док се обавља војна служба. Када је ратник постајао неспособан за војну службу, даривана је неком другом. Од [[9. век]]а бенефиција се дарива на доживотно кориштење и постаје наследна. Од власника доживотних бенефиција образује се слој феудалаца или властела.
Да би обезбедили константно обрађивање земље, феудалци почињу да вежу слободне сељаке за своју земљу. Ово је одговарало и краљевима јер су у властели добијали добру опремљену и обучену војску.
| |||