Матица српска — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 5:
[[Датотека:Матица српска амблем.JPG|оквир|Амблем Матице српске]]
'''Матица српска''' је најстарија књижевна, културна и научна институција српског народа, основана у [[Пешта|Пешти]] 4/16. фебруара 1826. године. Потреба националне хомогенизације, просвећивања, као и издавања српских књига, били су основни разлози за формирање оваквог Друштва. Непосредни повод за оснивање Матице српске представљала је потреба за преузимањем Сербске летописи (каснијег [[Летопис Матице српске|Летописа Матице српске]]), најстаријег српског књижевног часописа и тада јединог српског гласила, коме је претило гашење.{{друго значење|зграду, непокретно културно добро|[[Зг{{друго значење|зграду, непокретно културно добро|[[Зграда Матице српске у Новом Саду|Зграда Матице српске]]}}
[[Датотека:Матица српска амблем.JPG|оквир|Амблем Матице српске]]
'''Матица српска''' је најстарија књижевна, културна и научна институција српског народа, основана у [[Пешта|Пешти]] 4/16. фебруара 1826. године. Потреба националне хомогенизације, просвећивања, као и издавања српских књига, били су основни разлози за формирање оваквог Друштва. Непосредни повод за оснивање Матице српске представљала је потреба за преузимањем Сербске летописи (каснијег [[Летопис Матице српске|Летописа Матице српске]]), најстаријег српског књижевног часописа и тада јединог српског гласила, коме је претило гашење.{{друго значење|зграду, непокретно културно добро|[[Зграда Матице српске у Новом Саду|Зграда Матице српске]]}}
[[Датотека:Матица српска амблем.JPG|оквир|Амблем Матице српске]]
'''Матица српска''' је најстарија књижевна, културна и научна институција српског народа, основана у [[Пешта|Пешти]] 4/16. фебруара 1826. године. Потреба националне хомогенизације, просвећивања, као и издавања српских књига, били су основни разлози за формирање оваквог Друштва. Непосредни повод за оснивање Матице српске представљала је потреба за преузимањем Сербске летописи (касн{{друго значење|зграду, непокретно културно добро|[[Зграда Матице српске у Новом Саду|Зграда Матице српске]]}}
[[Датотека:Матица српска амблем.JPG|оквир|Амблем Матице српске]]
'''Матица српска''' је најстарија књижевна, културна и научна институција српског народа, основана у [[Пешта|Пешти]] 4/16. фебруара 1826. године. Потреба националне хомогенизације, просвећивања, као и издавања српских књига, били су основни разлози за формирање оваквог Друштва. Непосредни повод за оснивање Матице српске представљала је потреба за преузимањем Сербске летописи (каснијег [[Летопис Матице српске|Летописа Матице српске]]), најстаријег српског књижевног часописа и тада јединог српског гласила, коме је претило гашење.
{{друго значење|зграду, непокретно културно добро|[[Зграда Матице српске у Новом Саду|Зграда Матице српске]]}}
[[Датотека:Матица српска амблем.JPG|оквир|Амблем Матице српске]]
'''Матица српска''' је најстарија књижевна, културна и научна институција српског народа, основана у [[Пешта|Пешти]] 4/16. фебруара 1826. године. Потреба националне хомогенизације, просвећивања, као и издавања српских књига, били су основни разлози за формирање оваквог Друштва. Непосредни повод за оснивање Матице српске представљала је потреба за преузимањем Сербске летописи (каснијег [[Летопис Матице српске|Летописа Матице српске]]), најстаријег српског књижевног часописа и тада јединог српског гласила, коме је претило гашење.{{друго значење|зграду, непокретно културно добро|[[Зг{{друго значење|зграду, непокретно културно добро|[[Зграда Матице српске у Новом Саду|Зграда Матице српске]]}}
[[Датотека:Матица српска амблем.JPG|оквир|Амблем Матице српске]]
'''Матица српска''' је најстарија књижевна, културна и научна институција српског народа, основана у [[Пешта|Пешти]] 4/16. фебруара 1826. године. Потреба националне хомогенизације, просвећивања, као и издавања српских књига, били су основни разлози за формирање оваквог Друштва. Непосредни повод за оснивање Матице српске представљала је потреба за преузимањем Сербске летописи (каснијег [[Летопис Матице српске|Летописа Матице српске]]), најстаријег српског књижевног часописа и тада јединог српског гласила, коме је претило гашење.{{друго значење|зграду, непокретно културно добро|[[Зграда Матице српске у Новом Саду|Зграда Матице српске]]}}
[[Датотека:Матица српска амблем.JPG|оквир|Амблем Матице српске]]
'''Матица српска''' је најстарија књижевна, културна и научна институција српског народа, основана у [[Пешта|Пешти]] 4/16. фебруара 1826. године. Потреба националне хомогенизације, просвећивања, као и издавања српских књига, били су основни разлози за формирање оваквог Друштва. Непосредни повод за оснивање Матице српске представљала је потреба за преузимањем Сербске летописи (касн{{друго значење|зграду, непокретно културно добро|[[Зграда Матице српске у Новом Саду|Зграда Матице српске]]}}
[[Датотека:Матица српска амблем.JPG|оквир|Амблем Матице српске]]
'''Матица српска''' је најстарија књижевна, културна и научна институција српског народа, основана у [[Пешта|Пешти]] 4/16. фебруара 1826. године. Потреба националне хомогенизације, просвећивања, као и издавања српских књига, били су основни разлози за формирање оваквог Друштва. Непосредни повод за оснивање Матице српске представљала је потреба за преузимањем Сербске летописи (каснијег [[Летопис Матице српске|Летописа Матице српске]]), најстаријег српског књижевног часописа и тада јединог српског гласила, коме је претило гашење.
{{друго значење|зграду, непокретно културно добро|[[Зграда Матице српске у Новом Саду|Зграда Матице српске]]}}
[[Датотека:Матица српска амблем.JPG|оквир|Амблем Матице српске]]
'''Матица српска''' је најстарија књижевна, културна и научна институција српског народа, основана у [[Пешта|Пешти]] 4/16. фебруара 1826. године. Потреба националне хомогенизације, просвећивања, као и издавања српских књига, били су основни разлози за формирање оваквог Друштва. Непосредни повод за оснивање Матице српске представљала је потреба за преузимањем Сербске летописи (каснијег [[Летопис Матице српске|Летописа Матице српске]]), најстаријег српског књижевног часописа и тада јединог српског гласила, коме је претило гашење.{{друго значење|зграду, непокретно културно добро|[[Зг{{друго значење|зграду, непокретно културно добро|[[Зграда Матице српске у Новом Саду|Зграда Матице српске]]}}
[[Датотека:Матица српска амблем.JPG|оквир|Амблем Матице српске]]
'''Матица српска''' је најстарија књижевна, културна и научна институција српског народа, основана у [[Пешта|Пешти]] 4/16. фебруара 1826. године. Потреба националне хомогенизације, просвећивања, као и издавања српских књига, били су основни разлози за формирање оваквог Друштва. Непосредни повод за оснивање Матице српске представљала је потреба за преузимањем Сербске летописи (каснијег [[Летопис Матице српске|Летописа Матице српске]]), најстаријег српског књижевног часописа и тада јединог српског гласила, коме је претило гашење.{{друго значење|зграду, непокретно културно добро|[[Зграда Матице српске у Новом Саду|Зграда Матице српске]]}}
[[Датотека:Матица српска амблем.JPG|оквир|Амблем Матице српске]]
'''Матица српска''' је најстарија књижевна, културна и научна институција српског народа, основана у [[Пешта|Пешти]] 4/16. фебруара 1826. године. Потреба националне хомогенизације, просвећивања, као и издавања српских књига, били су основни разлози за формирање оваквог Друштва. Непосредни повод за оснивање Матице српске представљала је потреба за преузимањем Сербске летописи (касн{{друго значење|зграду, непокретно културно добро|[[Зграда Матице српске у Новом Саду|Зграда Матице српске]]}}
[[Датотека:Матица српска амблем.JPG|оквир|Амблем Матице српске]]
'''Матица српска''' је најстарија књижевна, културна и научна институција српског народа, основана у [[Пешта|Пешти]] 4/16. фебруара 1826. године. Потреба националне хомогенизације, просвећивања, као и издавања српских књига, били су основни разлози за формирање оваквог Друштва. Непосредни повод за оснивање Матице српске представљала је потреба за преузимањем Сербске летописи (каснијег [[Летопис Матице српске|Летописа Матице српске]]), најстаријег српског књижевног часописа и тада јединог српског гласила, коме је претило гашење.
{{друго значење|зграду, непокретно културно добро|[[Зграда Матице српске у Новом Саду|Зграда Матице српске]]}}
[[Датотека:Матица српска амблем.JPG|оквир|Амблем Матице српске]]
'''Матица српска''' је најстарија књижевна, културна и научна институција српског народа, основана у [[Пешта|Пешти]] 4/16. фебруара 1826. године. Потреба националне хомогенизације, просвећивања, као и издавања српских књига, били су основни разлози за формирање оваквог Друштва. Непосредни повод за оснивање Матице српске представљала је потреба за преузимањем Сербске летописи (каснијег [[Летопис Матице српске|Летописа Матице српске]]), најстаријег српског књижевног часописа и тада јединог српског гласила, коме је претило гашење.{{друго значење|зграду, непокретно културно добро|[[Зг{{друго значење|зграду, непокретно културно добро|[[Зграда Матице српске у Новом Саду|Зграда Матице српске]]}}
[[Датотека:Матица српска амблем.JPG|оквир|Амблем Матице српске]]
'''Матица српска''' је најстарија књижевна, културна и научна институција српског народа, основана у [[Пешта|Пешти]] 4/16. фебруара 1826. године. Потреба националне хомогенизације, просвећивања, као и издавања српских књига, били су основни разлози за формирање оваквог Друштва. Непосредни повод за оснивање Матице српске представљала је потреба за преузимањем Сербске летописи (каснијег [[Летопис Матице српске|Летописа Матице српске]]), најстаријег српског књижевног часописа и тада јединог српског гласила, коме је претило гашење.{{друго значење|зграду, непокретно културно добро|[[Зграда Матице српске у Новом Саду|Зграда Матице српске]]}}
[[Датотека:Матица српска амблем.JPG|оквир|Амблем Матице српске]]
'''Матица српска''' је најстарија књижевна, културна и научна институција српског народа, основана у [[Пешта|Пешти]] 4/16. фебруара 1826. године. Потреба националне хомогенизације, просвећивања, као и издавања српских књига, били су основни разлози за формирање оваквог Друштва. Непосредни повод за оснивање Матице српске представљала је потреба за преузимањем Сербске летописи (касн{{друго значење|зграду, непокретно културно добро|[[Зграда Матице српске у Новом Саду|Зграда Матице српске]]}}
[[Датотека:Матица српска амблем.JPG|оквир|Амблем Матице српске]]
'''Матица српска''' је најстарија књижевна, културна и научна институција српског народа, основана у [[Пешта|Пешти]] 4/16. фебруара 1826. године. Потреба националне хомогенизације, просвећивања, као и издавања српских књига, били су основни разлози за формирање оваквог Друштва. Непосредни повод за оснивање Матице српске представљала је потреба за преузимањем Сербске летописи (каснијег [[Летопис Матице српске|Летописа Матице српске]]), најстаријег српског књижевног часописа и тада јединог српског гласила, коме је претило гашење.
{{друго значење|зграду, непокретно културно добро|[[Зграда Матице српске у Новом Саду|Зграда Матице српске]]}}
[[Датотека:Матица српска амблем.JPG|оквир|Амблем Матице српске]]
'''Матица српска''' је најстарија књижевна, културна и научна институција српског народа, основана у [[Пешта|Пешти]] 4/16. фебруара 1826. године. Потреба националне хомогенизације, просвећивања, као и издавања српских књига, били су основни разлози за формирање оваквог Друштва. Непосредни повод за оснивање Матице српске представљала је потреба за преузимањем Сербске летописи (каснијег [[Летопис Матице српске|Летописа Матице српске]]), најстаријег српског књижевног часописа и тада јединог српског гласила, коме је претило гашење.{{друго значење|зграду, непокретно културно добро|[[Зг{{друго значење|зграду, непокретно културно добро|[[Зграда Матице српске у Новом Саду|Зграда Матице српске]]}}
[[Датотека:Матица српска амблем.JPG|оквир|Амблем Матице српске]]
'''Матица српска''' је најстарија књижевна, културна и научна институција српског народа, основана у [[Пешта|Пешти]] 4/16. фебруара 1826. године. Потреба националне хомогенизације, просвећивања, као и издавања српских књига, били су основни разлози за формирање оваквог Друштва. Непосредни повод за оснивање Матице српске представљала је потреба за преузимањем Сербске летописи (каснијег [[Летопис Матице српске|Летописа Матице српске]]), најстаријег српског књижевног часописа и тада јединог српског гласила, коме је претило гашење.{{друго значење|зграду, непокретно културно добро|[[Зграда Матице српске у Новом Саду|Зграда Матице српске]]}}
[[Датотека:Матица српска амблем.JPG|оквир|Амблем Матице српске]]
'''Матица српска''' је најстарија књижевна, културна и научна институција српског народа, основана у [[Пешта|Пешти]] 4/16. фебруара 1826. године. Потреба националне хомогенизације, просвећивања, као и издавања српских књига, били су основни разлози за формирање оваквог Друштва. Непосредни повод за оснивање Матице српске представљала је потреба за преузимањем Сербске летописи (касн{{друго значење|зграду, непокретно културно добро|[[Зграда Матице српске у Новом Саду|Зграда Матице српске]]}}
[[Датотека:Матица српска амблем.JPG|оквир|Амблем Матице српске]]
'''Матица српска''' је најстарија књижевна, културна и научна институција српског народа, основана у [[Пешта|Пешти]] 4/16. фебруара 1826. године. Потреба националне хомогенизације, просвећивања, као и издавања српских књига, били су основни разлози за формирање оваквог Друштва. Непосредни повод за оснивање Матице српске представљала је потреба за преузимањем Сербске летописи (каснијег [[Летопис Матице српске|Летописа Матице српске]]), најстаријег српског књижевног часописа и тада јединог српског гласила, коме је претило гашење.
{{друго значење|зграду, непокретно културно добро|[[Зграда Матице српске у Новом Саду|Зграда Матице српске]]}}
[[Датотека:Матица српска амблем.JPG|оквир|Амблем Матице српске]]
'''Матица српска''' је најстарија књижевна, културна и научна институција српског народа, основана у [[Пешта|Пешти]] 4/16. фебруара 1826. године. Потреба националне хомогенизације, просвећивања, као и издавања српских књига, били су основни разлози за формирање оваквог Друштва. Непосредни повод за оснивање Матице српске представљала је потреба за преузимањем Сербске летописи (каснијег [[Летопис Матице српске|Летописа Матице српске]]), најстаријег српског књижевног часописа и тада јединог српског гласила, коме је претило гашење.{{друго значење|зграду, непокретно културно добро|[[Зг{{друго з{{друго значење|зграду, непокретно културно добро|[[Зграда Матице српске у Новом Саду|Зграда Матице српске]]}}
[[Датотека:Матица српска амблем.JPG|оквир|Амблем Матице српске]]
'''Матица српска''' је најстарија књижевна, културна и научна институција српског народа, основана у [[Пешта|Пешти]] 4/16. фебруара 1826. године. Потреба националне хомогенизације, просвећивања, као и издавања српских књига, били су основни разлози за формирање оваквог Друштва. Непосредни повод за оснивање Матице српске представљала је потреба за преузимањем Сербске летописи (каснијег [[Летопис Матице српске|Летописа Матице српске]]), најстаријег српског књижевног часописа и тада јединог српског гласила, коме је претило гашење.
{{друго значење|зграду, непокретно културно добро|[[Зграда Матице српске у Новом Саду|Зграда Матице српске]]}}
[[Датотека:Матица српска амблем.JPG|оквир|Амблем Матице српске]]
'''Матица српска''' је најстарија књижевна, културна и научна институција српског народа, основана у [[Пешта|Пешти]] 4/16. фебруара 1826. године. Потреба националне хомогенизације, просвећивања, као и издавања српских књига, били су основни разлози за формирање оваквог Друштва. Непосредни повод за оснивање Матице српске представљала је потреба за преузимањем Сербске летописи (каснијег [[Летопис Матице српске|Летописа Матице српске]]), најстаријег српског књижевног часописа и тада јединог српског гласила, коме је претило гашење.{{друго значење|зграду, непокретно културно добро|[[Зг{{друго {{друго значење|зграду, непокретно културно добро|[[Зграда Матице српске у Новом Саду|Зграда Матице српске]]}}
[[Датотека:Матица српска амблем.JPG|оквир|Амблем Матице српске]]
'''Матица српска''' је најстарија књижевна, културна и научна институција српског народа, основана у [[Пешта|Пешти]] 4/16. фебруара 1826. године. Потреба националне хомогенизације, просвећивања, као и издавања српских књига, били су основни разлози за формирање оваквог Друштва. Непосредни повод за оснивање Матице српске представљала је потреба за преузимањем Сербске летописи (каснијег [[Летопис Матице српске|Летописа Матице српске]]), најстаријег српског књижевног часописа и тада јединог српског гласила, коме је претило гашење.
{{друго значење|зграду, непокретно културно добро|[[Зграда Матице српске у Новом Саду|Зграда Матице српске]]}}
[[Датотека:Матица српска амблем.JPG|оквир|Амблем Матице српске]]
'''Матица српска''' је најстарија књижевна, културна и научна институција српског народа, основана у [[Пешта|Пешти]] 4/16. фебруара 1826. године. Потреба националне хомогенизације, просвећивања, као и издавања српских књига, били су основни разлози за формирање оваквог Друштва. Непосредни повод за оснивање Матице српске представљала је потреба за преузимањем Сербске летописи (каснијег [[Летопис Матице српске|Летописа Матице српске]]), најстаријег српског књижевног часописа и тада јединог српског гласила, коме је претило гашење.{{друго значење|зграду, непокретно културно добро|[[Зг{{друго значење|зграду, непокретно културно добро|[[Зграда Матице српске у Новом Саду|Зграда Матице српске]]}}
[[Датотека:Матица српска амблем.JPG|оквир|Амблем Матице српске]]
'''Матица српска''' је најстарија књижевна, културна и научна институција српског народа, основана у [[Пешта|Пешти]] 4/16. фебруара 1826. године. Потреба националне хомогенизације, просвећивања, као и издавања српских књига, били су основни разлози за формирање оваквог Друштва. Непосредни повод за оснивање Матице српске представљала је потреба за преузимањем Сербске летописи (каснијег [[Летопис Матице српске|Летописа Матице српске]]), најстаријег српског књижевног часописа и тада јединог српског гласила, коме је претило гашење.{{друго значење|зграду, непокретно културно добро|[[Зграда Матице српске у Новом Саду|Зграда Матице српске]]}}
[[Датотека:Матица српска амблем.JPG|оквир|Амблем Матице српске]]
'''Матица српска''' је најстарија књижевна, културна и научна институција српског народа, основана у [[Пешта|Пешти]] 4/16. фебруара 1826. године. Потреба националне хомогенизације, просвећивања, као и издавања српских књига, били су основни разлози за формирање оваквог Друштва. Непосредни повод за оснивање Матице српске представљала је потреба за преузимањем Сербске летописи (касн{{друго значење|зграду, непокретно културно добро|[[Зграда Матице српске у Новом Саду|Зграда Матице српске]]}}
[[Датотека:Матица српска амблем.JPG|оквир|Амблем Матице српске]]
'''Матица српска''' је најстарија књижевна, културна и научна институција српског народа, основана у [[Пешта|Пешти]] 4/16. фебруара 1826. године. Потреба националне хомогенизације, просвећивања, као и издавања српских књига, били су основни разлози за формирање оваквог Друштва. Непосредни повод за оснивање Матице српске представљала је потреба за преузимањем Сербске летописи (каснијег [[Летопис Матице српске|Летописа Матице српске]]), најстаријег српског књижевног часописа и тада јединог српског гласила, коме је претило гашење.
{{друго значење|зграду, непокретно културно добро|[[Зграда Матице српске у Новом Саду|Зграда Матице српске]]}}
[[Датотека:Матица српска амблем.JPG|оквир|Амблем Матице српске]]
'''Матица српска''' је најстарија књижевна, културна и научна институција српског народа, основана у [[Пешта|Пешти]] 4/16. фебруара 1826. године. Потреба националне хомогенизације, просвећивања, као и издавања српских књига, били су основни разлози за формирање оваквог Друштва. Непосредни повод за оснивање Матице српске представљала је потреба за преузимањем Сербске летописи (каснијег [[Летопис Матице српске|Летописа Матице српске]]), најстаријег српског књижевног часописа и тада јединог српског гласила, коме је претило гашење.{{друго значење|зграду, непокретно културно добро|[[Зг{{друго значење|зграду, непокретно културно добро|[[Зграда Матице српске у Новом Саду|Зграда Матице српске]]}}
[[Датотека:Матица српска амблем.JPG|оквир|Амблем Матице српске]]
'''Матица српска''' је најстарија књижевна, културна и научна институција српског народа, основана у [[Пешта|Пешти]] 4/16. фебруара 1826. године. Потреба националне хомогенизације, просвећивања, као и издавања српских књига, били су основни разлози за формирање оваквог Друштва. Непосредни повод за оснивање Матице српске представљала је потреба за преузимањем Сербске летописи (каснијег [[Летопис Матице српске|Летописа Матице српске]]), најстаријег српског књижевног часописа и тада јединог српског гласила, коме је претило гашење.{{друго значење|зграду, непокретно културно добро|[[Зграда Матице српске у Новом Саду|Зграда Матице српске]]}}
[[Датотека:Матица српска амблем.JPG|оквир|Амблем Матице српске]]
'''Матица српска''' је најстарија књижевна, културна и научна институција српског народа, основана у [[Пешта|Пешти]] 4/16. фебруара 1826. године. Потреба националне хомогенизације, просвећивања, као и издавања српских књига, били су основни разлози за формирање оваквог Друштва. Непосредни повод за оснивање Матице српске представљала је потреба за преузимањем Сербске летописи (касн|зграду, непокретно културно добро|[[Зграда Матице српске у Новом Саду|Зграда Матице српске]]}}
[[Датотека:Матица српска амблем.JPG|оквир|Амблем Матице српске]]
'''Матица српска''' је најстарија књижевна, културна и научна институција српског народа, основана у [[Пешта|Пешти]] 4/16. фебруара 1826. године. Потреба националне хомогенизације, просвећивања, као и издавања српских књига, били су основни разлози за формирање оваквог Друштва. Непосредни повод за оснивање Матице српске представљала је потреба за преузимањем Сербске летописи (каснијег [[Летопис Матице српске|Летописа Матице српске]]), најстаријег српског књижевног часописа и тада јединог српског гласила, коме је претило гашење.{{друго значење|зграду, непокретно културно добро|[[Зграда Матице српске у Новом Саду|Зграда Матице српске]]}}
[[Датотека:Матица српска амблем.JPG|оквир|Амблем Матице српске]]
'''Матица српска''' је најстарија књижевна, културна и научна институција српског народа, основана у [[Пешта|Пешти]] 4/16. фебруара 1826. године. Потреба националне хомогенизације, просвећивања, као и издавања српских књига, били су основни разлози за формирање оваквог Друштва. Непосредни повод за оснивање Матице српске представљала је потреба за преузимањем Сербске летописи (каснначење|зграду, непокретно културно добро|[[Зграда Матице српске у Новом Саду|Зграда Матице српске]]}}
[[Датотека:Матица српска амблем.JPG|оквир|Амблем Матице српске]]
'''Матица српска''' је најстарија књижевна, културна и научна институција српског народа, основана у [[Пешта|Пешти]] 4/16. фебруара 1826. године. Потреба националне хомогенизације, просвећивања, као и издавања српских књига, били су основни разлози за формирање оваквог Друштва. Непосредни повод за оснивање Матице српске представљала је потреба за преузимањем Сербске летописи (каснијег [[Летопис Матице српске|Летописа Матице српске]]), најстаријег српског књижевног часописа и тада јединог српског гласила, коме је претило гашење.{{друго значење|зграду, непокретно културно добро|[[Зграда Матице српске у Новом Саду|Зграда Матице српске]]}}
Линија 234 ⟶ 306:
== Види још ==
* [[Змајева награда]]
* [[Летопис Матице српске]]
* [[Зграда Галерије Матице српске]]
== Референце ==
{{reflist}}
== Литература ==
* [[Андра Гавриловић]], Београд, 1910. године
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Matica srpska}}
* [http://www.maticasrpska.org.rs Матица српска (званична презентација)]
* [http://www.antikvarne-knjige.com/portreti-casnika-i-dobrotvora-matice-srpske Пантеон Матице српске. Портрети часника и добротвора]
* [http://www.istorijskabiblioteka.com/art:georgije-magarasevic Историјска библиотека: Георгије Магарашевић]
* [http://www.rastko.org.rs/rastko-hu/istorija/matica_srpska/istorijams.html Живан Милисавац: Историја Матице српске (1. део)]
* [http://www.mail-archive.com/sim@antic.org/msg30856.html Интервју са Божидаром Ковачеком, председником Матице српске]
{{портал|Србија}}
[[Категорија:Матица српска|*]]
[[Категорија:Култура Србије]]
== Оснивачи ==
Оснивачи Матице српске били су пештански Срби [[Гаврило Бозитовац]], [[Јован Деметровић]], [[Јосиф Миловук]], [[Петар Рајић]], [[Андрија Розмировић]], [[Георгије Станковић]] и [[Јован Хаџић]].
Први председник Матице српске био је правник и књижевник Јован Хаџић, а први формално изабрани секретар правник и новинар [[Теодор Павловић]].
== Историја ==
[[Датотека:Оснивачко писмо Матицe српскe.jpg|мини|Оснивачко писмо Матицe српскe]]
Матица српска од оснивања представља установу свесрпског, саборног карактера. По узору на њу, удруживаће се касније и други словенски народи у своје Матице, преузимајући од ње име, а у великој мери и програм (Матица чешка-1831; Матица [[Илири|илирска]]-1842; Матица [[Лужички Срби|лужичкосрпска]]-1847, итд.).
Матица српска има значајну улогу и у оснивању неких других установа српске културе, као што је на пример први национални професионални стални театар — [[Српско народно позориште]]. Своју делатност развијала је махом захваљујући [[добротвор]]има, међу којима је најзначајнији [[Сава Текелија]] (1761—1842), који је сву своју имовину [[тестамент]]ом завештао својој задужбини [[Текелијанум]]у и Матици српској.
Седиште Матице српске се налазило у Пешти до 1864. године, када је пресељена у Нови Сад. У данашњем седишту, задужбини [[Марија Трандафил|Марије Трандафил]] из 1912. године, у Улици Матице српске 1 у Новом Саду, Матица српска се налази од 1927. године.
Након пресељења из Пеште у Нови Сад, изразито се разгранава Матичина просветитељска и издавачка делатност, штампа се значајна серија „Књиге за народ“, множе се [[стипендија|стипендијске]] задужбине и [[легат (испорука)|легати]], расписују књижевни [[конкурс]]и, разгранава издавачка делатност, а све јаче постаје и прожимање са културом у слободној Србији.
Иако је Први светски рат значајно осиромашио Матицу српску, у међуратном периоду она добија на научној снази својих сарадника. У Матици српској тада објављују [[Јован Цвијић]], [[Михајло Пупин|Михаило Пупин]], [[Милутин Миланковић]], [[Алекса Ивић]], [[Јован Ердељановић]] и др. У току Другог светског рата, Матица српска се није јавно оглашавала, а након рата јој је одузета готово сва имовина.
У послератном периоду она наставља да се развија превасходно у значајну научну установу, да би данас имала Матице српске били су пештански Срби [[Гаврило Бозитовац]], [[Јован Деметровић]], [[Јосиф Миловук]], [[Петар Рајић]], [[Андрија Розмировић]], [[Георгије Станковић]] и [[Јован Хаџић]].
Први председник Матице српске био је правник и књижевник Јован Хаџић, а први формално изабрани секретар правник и новинар [[Теодор Павловић]].
== Историја ==
[[Датотека:Оснивачко писмо Матицe српскe.jpg|мини|Оснивачко писмо Матицe српскe]]
Матица српска од оснивања представља установу свесрпског, саборног карактера. По узору на њу, удруживаће се касније и други словенски народи у своје Матице, преузимајући од ње име, а у великој мери и програм (Матица чешка-1831; Матица [[Илири|илирска]]-1842; Матица [[Лужички Срби|лужичкосрпска]]-1847, итд.).
Матица српска има значајну улогу и у оснивању неких других установа српске културе, као што је на пример први национални професионални стални театар — [[Српско народно позориште]]. Своју делатност развијала је махом захваљујући [[добротвор]]има, међу којима је најзначајнији [[Сава Текелија]] (1761—1842), који је сву своју имовину [[тестамент]]ом завештао својој задужбини [[Текелијанум]]у и Матици српској.
Седиште Матице српске се налазило у Пешти до 1864. године, када је пресељена у Нови Сад. У данашњем седишту, задужбини [[Марија Трандафил|Марије Трандафил]] из 1912. године, у Улици Матице српске 1 у Новом Саду, Матица српска се налази од 1927. године.
Након пресељења из Пеште у Нови Сад, изразито се разгранава Матичина просветитељска и издавачка делатност, штампа се значајна серија „Књиге за народ“, множе се [[стипендија|стипендијске]] задужбине и [[легат (испорука)|легати]], расписују књижевни [[конкурс]]и, разгранава издавачка делатност, а све јаче постаје и прожимање са културом у слободној Србији.
Иако је Први светски рат значајно осиромашио Матицу српску, у међуратном периоду она добија на научној снази својих сарадника. У Матици српској тада објављују [[Јован Цвијић]], [[Михајло Пупин|Михаило Пупин]], [[Милутин Миланковић]], [[Алекса Ивић]], [[Јован Ердељановић]] и др. У току Другог светског рата, Матица српска се није јавно оглашавала, а након рата јој је одузета готово сва имовина.
У послератном периоду она наставља да се развија превасходно у значајну научну установу, да би данас имала
* преко 3000 сарадника,
* стотињак научних пројеката,
* 9 научних часописа и
* 7 научних одељења
** (Одељење за књижевност и језик,
** Одељење за друштвене науке,
** Одељење за природне науке,
** Одељење за ликовне уметности,
** Одељење за сценске уметности и музику,
** Лексикографско и
** Рукописно одељење).
Радом на капиталним националним пројектима, какви су
* [[Српски биографски речник]],
* [[Српска енциклопедија]],
* [[Лексикон]] писаца Југославије, итд.
Матица српска је постала и средиште српске лексикографије. Поред тога, из Матице су се развиле и три значајне установе —
* [[Библиотека Матице српске]],
* [[Галерија Матице српске]] (основана 1847<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Dan-Galerije-Matice-srpske.sr.html Дан Галерије Матице српске („Политика“, 25. октобар 2012)], Приступљено 12. 4. 2013.</ref>) и
* Издавачки центар Матице српске.
Статус ове институције, регулисан је посебним Законом о Матици српској.
Председништво Матице српске изабрано на Скупштини 15. маја 2004. са мандатом од четири године чинили су председник проф. др [[Божидар Ковачек]], потпредседници [[Миро Вуксановић]], академик [[Димитрије Стефановић (музиколог)|Димитрије Стефановић]] и проф. др [[Драгослав Херцег]], и секретар [[Павле Станојевић]]. Председништво изабрано 2008. године чине председник академик [[Чедомир Попов]], потпредседници проф др [[Славко Гордић]], академик Димитрије Стефановић и проф. др [[Слободан Ђурчић]], генерални секретар је проф др [[Душан Николић]].
=== Председници Матице српске ===
{{columns-list|2|
*[[Јован Хаџић]] / Милош Светић (1799-1869)
*[[Михаило Јовановић (трговац)|Михаило Јовановић]] (? -1851)
*[[Сава Текелија]] (1761—1842)
*[[Платон Атанацковић]] (1788—1867)
*[[Павле Трифунац]] (1796—1882)
*[[Павле Којић]] (1800—1879)
*[[Стеван Брановачки]] (1804—1880)
*[[Јован Суботић]] (1817—1886)
*[[Стеван Павловић]] (1829—1908)
*[[Ђорђе Натоше*[[Чедомир Попов]] (1936—2012)
*[[Драган Станић]] (1956)
}}
Секретари су били: др [[Никола Милутиновић]] (1932—1941), др Душан Попов (1979—1991).
Зграду која је споменик културе је пројектовао [[Момчило Тапавица]].
== Види још ==
* [[Змајева награда]]
* [[Летопис Матице српске]]
* [[Зграда Галерије Матице српске]]
== Референце ==
{{reflist}}
== Литература ==
* [[Андра Гавриловић]], Београд, 1910. године
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Matica srpska}}
* [http://www.maticasrpska.org.rs Матица српска (званична презентација)]
* [http://www.antikvarne-knjige.com/portreti-casnika-i-dobrotvora-matice-srpske Пантеон Матице српске. Портрети часника и добротвора]
* [http://www.istorijskabiblioteka.com/art:georgije-magarasevic Историјска библиотека: Георгије Магарашевић]
* [http://www.rastko.org.rs/rastko-hu/istorija/matica_srpska/istorijams.html Живан Милисавац: Историја Матице српске (1. део)]
* [http://www.mail-archive.com/sim@antic.org/msg30856.html Интервју са Божидаром Ковачеком, председником Матице српске]
{{портал|Србија}}
[[Категорија:Матица српска|*]]*[[Чедомир Попов]] (1936—2012)
*[[Драган Станић]] (1956)
}}
Секретари су били: др [[Никола Милутиновић]] (1932—1941), др Душан Попов (1979—1991).
Зграду која је споменик културе је пројектовао [[Момчило Тапавица]].
== Види још ==
* [[Змајева награда]]
* [[Летопис Матице српске]]
* [[Зграда Галерије Матице српске]]
== Референце ==
{{reflist}}
== Литература ==
* [[Андра Гавриловић]], Београд, 1910. године
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Matica srpska}}
* [http://www.maticasrpska.org.rs Матица српска (званична презентација)]
* [http://www.antikvarne-knjige.com/portreti-casnika-i-dobrotvora-matice-srpske Пантеон Матице српске. Портрети часника и добротвора]
* [http://www.istorijskabiblioteka.com/art:georgije-magarasevic Историјска библиотека: Георгије Магарашевић]
* [http://www.rastko.org.rs/rastko-hu/istorija/matica_srpska/istorijams.html Живан Милисавац: Историја Матице српске (1. део)]
* [http://www.mail-archive.com/sim@antic.org/msg30856.html Интервју са Божидаром Ковачеком, председником Матице српске]
{{портал|Србија}}
[[Категорија:Матица српска|*]]*[[Чедомир Попов]] (1936—2012)
*[[Драган Станић]] (1956)
}}
Секретари су били: др [[Никола Милутиновић]] (1932—1941), др Душан Попов (1979—1991).
Зграду која је споменик културе је пројектовао [[Момчило Тапавица]].
== Види још ==
* [[Змајева награда]]
* [[Летопис Матице српске]]
* [[Зграда Галерије Матице српске]]
== Референце ==
{{reflist}}
== Литература ==
* [[Андра Гавриловић]], Београд, 1910. године
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Matica srpska}}
* [http://www.maticasrpska.org.rs Матица српска (званична презентација)]
* [http://www.antikvarne-knjige.com/portreti-casnika-i-dobrotvora-matice-srpske Пантеон Матице српске. Портрети часника и добротвора]
* [http://www.istorijskabiblioteka.com/art:georgije-magarasevic Историјска библиотека: Георгије Магарашевић]
* [http://www.rastko.org.rs/rastko-hu/istorija/matica_srpska/istorijams.html Живан Милисавац: Историја Матице српске (1. део)]
* [http://www.mail-archive.com/sim@antic.org/msg30856.html Интервју са Божидаром Ковачеком, председником Матице српске]
{{портал|Србија}}
[[Категорија:Матица српска|*]]*[[Чедомир Попов]] (1936—2012)
*[[Драган Станић]] (1956)
}}
Секретари су били: др [[Никола Милутиновић]] (1932—1941), др Душан Попов (1979—1991).
Зграду која је споменик културе је пројектовао [[Момчило Тапавица]].
== Види још ==
* [[Змајева награда]]
* [[Летопис Матице српске]]
* [[Зграда Галерије Матице српске]]
== Референце ==
{{reflist}}
== Литература ==
* [[Андра Гавриловић]], Београд, 1910. године
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Matica srpska}}
* [http://www.maticasrpska.org.rs Матица српска (званична презентација)]
* [http://www.antikvarne-knjige.com/portreti-casnika-i-dobrotvora-matice-srpske Пантеон Матице српске. Портрети часника и добротвора]
* [http://www.istorijskabiblioteka.com/art:georgije-magarasevic Историјска библиотека: Георгије Магарашевић]
* [http://www.rastko.org.rs/rastko-hu/istorija/matica_srpska/istorijams.html Живан Милисавац: Историја Матице српске (1. део)]
* [http://www.mail-archive.com/sim@antic.org/msg30856.html Интервју са Божидаром Ковачеком, председником Матице српске]
{{портал|Србија}}
[[Категорија:Матица српска|*]]вић]] (1821—1887)
*[[Лаза Станојевић]] (1834—1915)
*[[Милош Миле Димитријевић|Милош Димитријевић]] (1824—1896)
*[[Антоније Хаџић]] (1831—1917)
*[[Гедеон Дунђерски]] (1875—1939)
*[[Радивоје Врховац]] (1863—1946)
*[[Васа Стајић]] (1878—1947)
*[[Александар Моч]] (1883—1952)
*[[Милан Петровић]] (1879—1952)
*[[Вељко Петровић (књижевник)|Вељко Петровић]] (1884—1967)
*[[Радомир Радујков]] (1913—1982)
*[[Младен Лесковац]] (1904—1990)
*[[Миливој Николајевић]] (1912—1988)
*[[Живан Милисава]] (1915—1997)
*[[Бошко Петровић]] (1915—2001)
*[[Божидар Ковачек]] (1930—2007)
*[[Чедомир Попов]] (1936—2012)
*[[Драган Станић]] (1956)
}}
Секретари су били: др [[Никола Милутиновић]] (1932—1941), др Душан Попов (1979—1991).
Зграду која је споменик културе је пројектовао [[Момчило Тапавица]].
== Види још ==
* [[Змајева награда]]
* [[Летопис Матице српске]]
* [[Зграда Галерије Матице српске]]
== Референце ==
{{reflist}}
== Литература ==
* [[Андра Гавриловић]], Београд, 1910. године
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Matica srpska}}
* [http://www.maticasrpska.org.rs Матица српска (званична презентација)]
* [http://www.antikvarne-knjige.com/portreti-casnika-i-dobrotvora-matice-srpske Пантеон Матице српске. Портрети часника и добротвора]
* [http://www.istorijskabiblioteka.com/art:georgije-magarasevic Историјска библиотека: Георгије Магарашевић]
* [http://www.rastko.org.rs/rastko-hu/istorija/matica_srpska/istorijams.html Живан Милисавац: Историја Матице српске (1. део)]
* [http://www.mail-archive.com/sim@antic.org/msg30856.html Интервју са Божидаром Ковачеком, председником Матице српске]
{{портал|Србија}}
[[Категорија:Матица српска|*]]
[[Категорија:Култура Србије]]
== Оснивачи ==
Оснивачи Матице српске били су пештански Срби [[Гаврило Бозитовац]], [[Јован Деметровић]], [[Јосиф Миловук]], [[Петар Рајић]], [[Андрија Розмировић]], [[Георгије Станковић]] и [[Јован Хаџић]].
Први председник Матице српске био је правник и књижевник Јован Хаџић, а први формално изабрани секретар правник и новинар [[Теодор Павловић]].
== Историја ==
[[Датотека:Оснивачко писмо Матицe српскe.jpg|мини|Оснивачко писмо Матицe српскe]]
Матица српска од оснивања представља установу свесрпског, саборног карактера. По узору на њу, удруживаће се касније и други словенски народи у своје Матице, преузимајући од ње име, а у великој мери и програм (Матица чешка-1831; Матица [[Илири|илирска]]-1842; Матица [[Лужички Срби|лужичкосрпска]]-1847, итд.).
Матица српска има значајну улогу и у оснивању неких других установа српске културе, као што је на пример први национални професионални стални театар — [[Српско народно позориште]]. Своју делатност развијала је махом захваљујући [[добротвор]]има, међу којима је најзначајнији [[Сава Текелија]] (1761—1842), који је сву своју имовину [[тестамент]]ом завештао својој задужбини [[Текелијанум]]у и Матици српској.
Седиште Матице српске се налазило у Пешти до 1864. године, када је пресељена у Нови Сад. У данашњем седишту, задужбини [[Марија Трандафил|Марије Трандафил]] из 1912. године, у Улици Матице српске 1 у Новом Саду, Матица српска се налази од 1927. године.
Након пресељења из Пеште у Нови Сад, изразито се разгранава Матичина просветитељска и издавачка делатност, штампа се значајна серија „Књиге за народ“, множе се [[стипендија|стипендијске]] задужбине и [[легат (испорука)|легати]], расписују књижевни [[конкурс]]и, разгранава издавачка делатност, а све јаче постаје и прожимање са културом у слободној Србији.
Иако је Први светски рат значајно осиромашио Матицу српску, у међуратном периоду она добија на научној снази својих сарадника. У Матици српској тада објављују [[Јован Цвијић]], [[Михајло Пупин|Михаило Пупин]], [[Милутин Миланковић]], [[Алекса Ивић]], [[Јован Ердељановић]] и др. У току Другог светског рата, Матица српска се није јавно оглашавала, а након рата јој је одузета готово сва имовина.
У послератном периоду она наставља да се развија превасходно у значајну научну установу, да би данас имала Матице српске били су пештански Срби [[Гаврило Бозитовац]], [[Јован Деметровић]], [[Јосиф Миловук]], [[Петар Рајић]], [[Андрија Розмировић]], [[Георгије Станковић]] и [[Јован Хаџић]].
Први председник Матице српске био је правник и књижевник Јован Хаџић, а први формално изабрани секретар правник и новинар [[Теодор Павловић]].
== Историја ==
[[Датотека:Оснивачко писмо Матицe српскe.jpg|мини|Оснивачко писмо Матицe српскe]]
Матица српска од оснивања представља установу свесрпског, саборног карактера. По узору на њу, удруживаће се касније и други словенски народи у своје Матице, преузимајући од ње име, а у великој мери и програм (Матица чешка-1831; Матица [[Илири|илирска]]-1842; Матица [[Лужички Срби|лужичкосрпска]]-1847, итд.).
Матица српска има значајну улогу и у оснивању неких других установа српске културе, као што је на пример први национални професионални стални театар — [[Српско народно позориште]]. Своју делатност развијала је махом захваљујући [[добротвор]]има, међу којима је најзначајнији [[Сава Текелија]] (1761—1842), који је сву своју имовину [[тестамент]]ом завештао својој задужбини [[Текелијанум]]у и Матици српској.
Седиште Матице српске се налазило у Пешти до 1864. године, када је пресељена у Нови Сад. У данашњем седишту, задужбини [[Марија Трандафил|Марије Трандафил]] из 1912. године, у Улици Матице српске 1 у Новом Саду, Матица српска се налази од 1927. године.
Након пресељења из Пеште у Нови Сад, изразито се разгранава Матичина просветитељска и издавачка делатност, штампа се значајна серија „Књиге за народ“, множе се [[стипендија|стипендијске]] задужбине и [[легат (испорука)|легати]], расписују књижевни [[конкурс]]и, разгранава издавачка делатност, а све јаче постаје и прожимање са културом у слободној Србији.
Иако је Први светски рат значајно осиромашио Матицу српску, у међуратном периоду она добија на научној снази својих сарадника. У Матици српској тада објављују [[Јован Цвијић]], [[Михајло Пупин|Михаило Пупин]], [[Милутин Миланковић]], [[Алекса Ивић]], [[Јован Ердељановић]] и др. У току Другог светског рата, Матица српска се није јавно оглашавала, а након рата јој је одузета готово сва имовина.
У послератном периоду она наставља да се развија превасходно у значајну научну установу, да би данас имала
* преко 3000 сарадника,
* стотињак научних пројеката,
* 9 научних часописа и
* 7 научних одељења
** (Одељење за књижевност и језик,
** Одељење за друштвене науке,
** Одељење за природне науке,
** Одељење за ликовне уметности,
** Одељење за сценске уметности и музику,
** Лексикографско и
** Рукописно одељење).
Радом на капиталним националним пројектима, какви су
* [[Српски биографски речник]],
* [[Српска енциклопедија]],
* [[Лексикон]] писаца Југославије, итд.
Матица српска је постала и средиште српске лексикографије. Поред тога, из Матице су се развиле и три значајне установе —
* [[Библиотека Матице српске]],
* [[Галерија Матице српске]] (основана 1847<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Dan-Galerije-Matice-srpske.sr.html Дан Галерије Матице српске („Политика“, 25. октобар 2012)], Приступљено 12. 4. 2013.</ref>) и
* Издавачки центар Матице српске.
Статус ове институције, регулисан је посебним Законом о Матици српској.
Председништво Матице српске изабрано на Скупштини 15. маја 2004. са мандатом од четири године чинили су председник проф. др [[Божидар Ковачек]], потпредседници [[Миро Вуксановић]], академик [[Димитрије Стефановић (музиколог)|Димитрије Стефановић]] и проф. др [[Драгослав Херцег]], и секретар [[Павле Станојевић]]. Председништво изабрано 2008. године чине председник академик [[Чедомир Попов]], потпредседници проф др [[Славко Гордић]], академик Димитрије Стефановић и проф. др [[Слободан Ђурчић]], генерални секретар је проф др [[Душан Николић]].
=== Председници Матице српске ===
{{columns-list|2|
*[[Јован Хаџић]] / Милош Светић (1799-1869)
*[[Михаило Јовановић (трговац)|Михаило Јовановић]] (? -1851)
*[[Сава Текелија]] (1761—1842)
*[[Платон Атанацковић]] (1788—1867)
*[[Павле Трифунац]] (1796—1882)
*[[Павле Којић]] (1800—1879)
*[[Стеван Брановачки]] (1804—1880)
*[[Јован Суботић]] (1817—1886)
*[[Стеван Павловић]] (1829—1908)
*[[Ђорђе Натоше*[[Чедомир Попов]] (1936—2012)
*[[Драган Станић]] (1956)
}}
Секретари су били: др [[Никола Милутиновић]] (1932—1941), др Душан Попов (1979—1991).
Зграду која је споменик културе је пројектовао [[Момчило Тапавица]].
== Види још ==
* [[Змајева награда]]
* [[Летопис Матице српске]]
* [[Зграда Галерије Матице српске]]
== Референце ==
{{reflist}}
== Литература ==
* [[Андра Гавриловић]], Београд, 1910. године
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Matica srpska}}
* [http://www.maticasrpska.org.rs Матица српска (званична презентација)]
* [http://www.antikvarne-knjige.com/portreti-casnika-i-dobrotvora-matice-srpske Пантеон Матице српске. Портрети часника и добротвора]
* [http://www.istorijskabiblioteka.com/art:georgije-magarasevic Историјска библиотека: Георгије Магарашевић]
* [http://www.rastko.org.rs/rastko-hu/istorija/matica_srpska/istorijams.html Живан Милисавац: Историја Матице српске (1. део)]
* [http://www.mail-archive.com/sim@antic.org/msg30856.html Интервју са Божидаром Ковачеком, председником Матице српске]
{{портал|Србија}}
[[Категорија:Матица српска|*]]*[[Чедомир Попов]] (1936—2012)
*[[Драган Станић]] (1956)
}}
Секретари су били: др [[Никола Милутиновић]] (1932—1941), др Душан Попов (1979—1991).
Зграду која је споменик културе је пројектовао [[Момчило Тапавица]].
== Види још ==
* [[Змајева награда]]
* [[Летопис Матице српске]]
* [[Зграда Галерије Матице српске]]
== Референце ==
{{reflist}}
== Литература ==
* [[Андра Гавриловић]], Београд, 1910. године
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Matica srpska}}
* [http://www.maticasrpska.org.rs Матица српска (званична презентација)]
* [http://www.antikvarne-knjige.com/portreti-casnika-i-dobrotvora-matice-srpske Пантеон Матице српске. Портрети часника и добротвора]
* [http://www.istorijskabiblioteka.com/art:georgije-magarasevic Историјска библиотека: Георгије Магарашевић]
* [http://www.rastko.org.rs/rastko-hu/istorija/matica_srpska/istorijams.html Живан Милисавац: Историја Матице српске (1. део)]
* [http://www.mail-archive.com/sim@antic.org/msg30856.html Интервју са Божидаром Ковачеком, председником Матице српске]
{{портал|Србија}}
[[Категорија:Матица српска|*]]*[[Чедомир Попов]] (1936—2012)
*[[Драган Станић]] (1956)
}}
Секретари су били: др [[Никола Милутиновић]] (1932—1941), др Душан Попов (1979—1991).
Зграду која је споменик културе је пројектовао [[Момчило Тапавица]].
== Види још ==
* [[Змајева награда]]
* [[Летопис Матице српске]]
* [[Зграда Галерије Матице српске]]
== Референце ==
{{reflist}}
== Литература ==
* [[Андра Гавриловић]], Београд, 1910. године
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Matica srpska}}
* [http://www.maticasrpska.org.rs Матица српска (званична презентација)]
* [http://www.antikvarne-knjige.com/portreti-casnika-i-dobrotvora-matice-srpske Пантеон Матице српске. Портрети часника и добротвора]
* [http://www.istorijskabiblioteka.com/art:georgije-magarasevic Историјска библиотека: Георгије Магарашевић]
* [http://www.rastko.org.rs/rastko-hu/istorija/matica_srpska/istorijams.html Живан Милисавац: Историја Матице српске (1. део)]
* [http://www.mail-archive.com/sim@antic.org/msg30856.html Интервју са Божидаром Ковачеком, председником Матице српске]
{{портал|Србија}}
[[Категорија:Матица српска|*]]*[[Чедомир Попов]] (1936—2012)
*[[Драган Станић]] (1956)
}}
Секретари су били: др [[Никола Милутиновић]] (1932—1941), др Душан Попов (1979—1991).
Зграду која је споменик културе је пројектовао [[Момчило Тапавица]].
== Види још ==
* [[Змајева награда]]
* [[Летопис Матице српске]]
* [[Зграда Галерије Матице српске]]
== Референце ==
{{reflist}}
== Литература ==
* [[Андра Гавриловић]], Београд, 1910. године
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Matica srpska}}
* [http://www.maticasrpska.org.rs Матица српска (званична презентација)]
* [http://www.antikvarne-knjige.com/portreti-casnika-i-dobrotvora-matice-srpske Пантеон Матице српске. Портрети часника и добротвора]
* [http://www.istorijskabiblioteka.com/art:georgije-magarasevic Историјска библиотека: Георгије Магарашевић]
* [http://www.rastko.org.rs/rastko-hu/istorija/matica_srpska/istorijams.html Живан Милисавац: Историја Матице српске (1. део)]
* [http://www.mail-archive.com/sim@antic.org/msg30856.html Интервју са Божидаром Ковачеком, председником Матице српске]
{{портал|Србија}}
[[Категорија:Матица српска|*]]вић]] (1821—1887)
*[[Лаза Станојевић]] (1834—1915)
*[[Милош Миле Димитријевић|Милош Димитријевић]] (1824—1896)
*[[Антоније Хаџић]] (1831—1917)
*[[Гедеон Дунђерски]] (1875—1939)
*[[Радивоје Врховац]] (1863—1946)
*[[Васа Стајић]] (1878—1947)
*[[Александар Моч]] (1883—1952)
*[[Милан Петровић]] (1879—1952)
*[[Вељко Петровић (књижевник)|Вељко Петровић]] (1884—1967)
*[[Радомир Радујков]] (1913—1982)
*[[Младен Лесковац]] (1904—1990)
*[[Миливој Николајевић]] (1912—1988)
*[[Живан Милисава]] (1915—1997)
*[[Бошко Петровић]] (1915—2001)
*[[Божидар Ковачек]] (1930—2007)
*[[Чедомир Попов]] (1936—2012)
*[[Драган Станић]] (1956)
}}
Секретари су били: др [[Никола Милутиновић]] (1932—1941), др Душан Попов (1979—1991).
Зграду која је споменик културе је пројектовао [[Момчило Тапавица]].
== Види још ==
* [[Змајева нагр== Оснивачи ==
Оснивачи Матице српске били су пештански Срби [[Гаврило Бозитовац]], [[Јован Деметровић]], [[Јосиф Миловук]], [[Петар Рајић]], [[Андрија Розмировић]], [[Георгије Станковић]] и [[Јован Хаџић]].
Први председник Матице српске био је правник и књижевник Јован Хаџић, а први формално изабрани секретар правник и новинар [[Теодор Павловић]].
== Историја ==
[[Датотека:Оснивачко писмо Матицe српскe.jpg|мини|Оснивачко писмо Матицe српскe]]
Матица српска од оснивања представља установу свесрпског, саборног карактера. По узору на њу, удруживаће се касније и други словенски народи у своје Матице, преузимајући од ње име, а у великој мери и програм (Матица чешка-1831; Матица [[Илири|илирска]]-1842; Матица [[Лужички Срби|лужичкосрпска]]-1847, итд.).
Матица српска има значајну улогу и у оснивању неких других установа српске културе, као што је на пример први национални професионални стални театар — [[Српско народно позориште]]. Своју делатност развијала је махом захваљујући [[добротвор]]има, међу којима је најзначајнији [[Сава Текелија]] (1761—1842), који је сву своју имовину [[тестамент]]ом завештао својој задужбини [[Текелијанум]]у и Матици српској.
Седиште Матице српске се налазило у Пешти до 1864. године, када је пресељена у Нови Сад. У данашњем седишту, задужбини [[Марија Трандафил|Марије Трандафил]] из 1912. године, у Улици Матице српске 1 у Новом Саду, Матица српска се налази од 1927. године.
Након пресељења из Пеште у Нови Сад, изразито се разгранава Матичина просветитељска и издавачка делатност, штампа се значајна серија „Књиге за народ“, множе се [[стипендија|стипендијске]] задужбине и [[легат (испорука)|легати]], расписују књижевни [[конкурс]]и, разгранава издавачка делатност, а све јаче постаје и прожимање са културом у слободној Србији.
Иако је Први светски рат значајно осиромашио Матицу српску, у међуратном периоду она добија на научној снази својих сарадника. У Матици српској тада објављују [[Јован Цвијић]], [[Михајло Пупин|Михаило Пупин]], [[Милутин Миланковић]], [[Алекса Ивић]], [[Јован Ердељановић]] и др. У току Другог светског рата, Матица српска се није јавно оглашавала, а након рата јој је одузета готово сва имовина.
У послератном периоду она наставља да се развија превасходно у значајну научну установу, да би данас имала Матице српске били су пештански Срби [[Гаврило Бозитовац]], [[Јован Деметровић]], [[Јосиф Миловук]], [[Петар Рајић]], [[Андрија Розмировић]], [[Георгије Станковић]] и [[Јован Хаџић]].
Први председник Матице српске био је правник и књижевник Јован Хаџић, а први формално изабрани секретар правник и новинар [[Теодор Павловић]].
== Историја ==
[[Датотека:Оснивачко писмо Матицe српскe.jpg|мини|Оснивачко писмо Матицe српскe]]
Матица српска од оснивања представља установу свесрпског, саборног карактера. По узору на њу, удруживаће се касније и други словенски народи у своје Матице, преузимајући од ње име, а у великој мери и програм (Матица чешка-1831; Матица [[Илири|илирска]]-1842; Матица [[Лужички Срби|лужичкосрпска]]-1847, итд.).
Матица српска има значајну улогу и у оснивању неких других установа српске културе, као што је на пример први национални професионални стални театар — [[Српско народно позориште]]. Своју делатност развијала је махом захваљујући [[добротвор]]има, међу којима је најзначајнији [[Сава Текелија]] (1761—1842), који је сву своју имовину [[тестамент]]ом завештао својој задужбини [[Текелијанум]]у и Матици српској.
Седиште Матице српске се налазило у Пешти до 1864. године, када је пресељена у Нови Сад. У данашњем седишту, задужбини [[Марија Трандафил|Марије Трандафил]] из 1912. године, у Улици Матице српске 1 у Новом Саду, Матица српска се налази од 1927. године.
Након пресељења из Пеште у Нови Сад, изразито се разгранава Матичина просветитељска и издавачка делатност, штампа се значајна серија „Књиге за народ“, множе се [[стипендија|стипендијске]] задужбине и [[легат (испорука)|легати]], расписују књижевни [[конкурс]]и, разгранава издавачка делатност, а све јаче постаје и прожимање са културом у слободној Србији.
Иако је Први светски рат значајно осиромашио Матицу српску, у међуратном периоду она добија на научној снази својих сарадника. У Матици српској тада објављују [[Јован Цвијић]], [[Михајло Пупин|Михаило Пупин]], [[Милутин Миланковић]], [[Алекса Ивић]], [[Јован Ердељановић]] и др. У току Другог светског рата, Матица српска се није јавно оглашавала, а након рата јој је одузета готово сва имовина.
У послератном периоду она наставља да се развија превасходно у значајну научну установу, да би данас имала
* преко 3000 сарадника,
* стотињак научних пројеката,
* 9 научних часописа и
* 7 научних одељења
** (Одељење за књижевност и језик,
** Одељење за друштвене науке,
** Одељење за природне науке,
** Одељење за ликовне уметности,
** Одељење за сценске уметности и музику,
** Лексикографско и
** Рукописно одељење).
Радом на капиталним националним пројектима, какви су
* [[Српски биографски речник]],
* [[Српска енциклопедија]],
* [[Лексикон]] писаца Југославије, итд.
Матица српска је постала и средиште српске лексикографије. Поред тога, из Матице су се развиле и три значајне установе —
* [[Библиотека Матице српске]],
* [[Галерија Матице српске]] (основана 1847<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Dan-Galerije-Matice-srpske.sr.html Дан Галерије Матице српске („Политика“, 25. октобар 2012)], Приступљено 12. 4. 2013.</ref>) и
* Издавачки центар Матице српске.
Статус ове институције, регулисан је посебним Законом о Матици српској.
Председништво Матице српске изабрано на Скупштини 15. маја 2004. са мандатом од четири године чинили су председник проф. др [[Божидар Ковачек]], потпредседници [[Миро Вуксановић]], академик [[Димитрије Стефановић (музиколог)|Димитрије Стефановић]] и проф. др [[Драгослав Херцег]], и секретар [[Павле Станојевић]]. Председништво изабрано 2008. године чине председник академик [[Чедомир Попов]], потпредседници проф др [[Славко Гордић]], академик Димитрије Стефановић и проф. др [[Слободан Ђурчић]], генерални секретар је проф др [[Душан Николић]].
=== Председници Матице српске ===
{{columns-list|2|
*[[Јован Хаџић]] / Милош Светић (1799-1869)
*[[Михаило Јовановић (трговац)|Михаило Јовановић]] (? -1851)
*[[Сава Текелија]] (1761—1842)
*[[Платон Атанацковић]] (1788—1867)
*[[Павле Трифунац]] (1796—1882)
*[[Павле Којић]] (1800—1879)
*[[Стеван Брановачки]] (1804—1880)
*[[Јован Суботић]] (1817—1886)
*[[Стеван Павловић]] (1829—1908)
*[[Ђорђе Натоше*[[Чедомир Попов]] (1936—2012)
*[[Драган Станић]] (1956)
}}
Секретари су били: др [[Никола Милутиновић]] (1932—1941), др Душан Попов (1979—1991).
Зграду која је споменик културе је пројектовао [[Момчило Тапавица]].
== Види још ==
* [[Змајева награда]]
* [[Летопис Матице српске]]
* [[Зграда Галерије Матице српске]]
== Референце ==
{{reflist}}
== Литература ==
* [[Андра Гавриловић]], Београд, 1910. године
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Matica srpska}}
* [http://www.maticasrpska.org.rs Матица српска (званична презентација)]
* [http://www.antikvarne-knjige.com/portreti-casnika-i-dobrotvora-matice-srpske Пантеон Матице српске. Портрети часника и добротвора]
* [http://www.istorijskabiblioteka.com/art:georgije-magarasevic Историјска библиотека: Георгије Магарашевић]
* [http://www.rastko.org.rs/rastko-hu/istorija/matica_srpska/istorijams.html Живан Милисавац: Историја Матице српске (1. део)]
* [http://www.mail-archive.com/sim@antic.org/msg30856.html Интервју са Божидаром Ковачеком, председником Матице српске]
{{портал|Србија}}
[[Категорија:Матица српска|*]]*[[Чедомир Попов]] (1936—2012)
*[[Драган Станић]] (1956)
}}
Секретари су били: др [[Никола Милутиновић]] (1932—1941), др Душан Попов (1979—1991).
Зграду која је споменик културе је пројектовао [[Момчило Тапавица]].
== Види још ==
* [[Змајева награда]]
* [[Летопис Матице српске]]
* [[Зграда Галерије Матице српске]]
== Референце ==
{{reflist}}
== Литература ==
* [[Андра Гавриловић]], Београд, 1910. године
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Matica srpska}}
* [http://www.maticasrpska.org.rs Матица српска (званична презентација)]
* [http://www.antikvarne-knjige.com/portreti-casnika-i-dobrotvora-matice-srpske Пантеон Матице српске. Портрети часника и добротвора]
* [http://www.istorijskabiblioteka.com/art:georgije-magarasevic Историјска библиотека: Георгије Магарашевић]
* [http://www.rastko.org.rs/rastko-hu/istorija/matica_srpska/istorijams.html Живан Милисавац: Историја Матице српске (1. део)]
* [http://www.mail-archive.com/sim@antic.org/msg30856.html Интервју са Божидаром Ковачеком, председником Матице српске]
{{портал|Србија}}
[[Категорија:Матица српска|*]]*[[Чедомир Попов]] (1936—2012)
*[[Драган Станић]] (1956)
}}
Секретари су били: др [[Никола Милутиновић]] (1932—1941), др Душан Попов (1979—1991).
Зграду која је споменик културе је пројектовао [[Момчило Тапавица]].
== Види још ==
* [[Змајева награда]]
* [[Летопис Матице српске]]
* [[Зграда Галерије Матице српске]]
== Референце ==
{{reflist}}
== Литература ==
* [[Андра Гавриловић]], Београд, 1910. године
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Matica srpska}}
* [http://www.maticasrpska.org.rs Матица српска (званична презентација)]
* [http://www.antikvarne-knjige.com/portreti-casnika-i-dobrotvora-matice-srpske Пантеон Матице српске. Портрети часника и добротвора]
* [http://www.istorijskabiblioteka.com/art:georgije-magarasevic Историјска библиотека: Георгије Магарашевић]
* [http://www.rastko.org.rs/rastko-hu/istorija/matica_srpska/istorijams.html Живан Милисавац: Историја Матице српске (1. део)]
* [http://www.mail-archive.com/sim@antic.org/msg30856.html Интервју са Божидаром Ковачеком, председником Матице српске]
{{портал|Србија}}
[[Категорија:Матица српска|*]]*[[Чедомир Попов]] (1936—2012)
*[[Драган Станић]] (1956)
}}
Секретари су били: др [[Никола Милутиновић]] (1932—1941), др Душан Попов (1979—1991).
Зграду која је споменик културе је пројектовао [[Момчило Тапавица]].
== Види још ==
* [[Змајева награда]]
* [[Летопис Матице српске]]
* [[Зграда Галерије Матице српске]]
== Референце ==
{{reflist}}
== Литература ==
* [[Андра Гавриловић]], Београд, 1910. године
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Matica srpska}}
* [http://www.maticasrpska.org.rs Матица српска (званична презентација)]
* [http://www.antikvarne-knjige.com/portreti-casnika-i-dobrotvora-matice-srpske Пантеон Матице српске. Портрети часника и добротвора]
* [http://www.istorijskabiblioteka.com/art:georgije-magarasevic Историјска библиотека: Георгије Магарашевић]
* [http://www.rastko.org.rs/rastko-hu/istorija/matica_srpska/istorijams.html Живан Милисавац: Историја Матице српске (1. део)]
* [http://www.mail-archive.com/sim@antic.org/msg30856.html Интервју са Божидаром Ковачеком, председником Матице српске]
{{портал|Србија}}
[[Категорија:Матица српска|*]]вић]] (1821—1887)
*[[Лаза Станојевић]] (1834—1915)
*[[Милош Миле Димитријевић|Милош Димитријевић]] (1824—1896)
*[[Антоније Хаџић]] (1831—1917)
*[[Гедеон Дунђерски]] (1875—1939)
*[[Радивоје Врховац]] (1863—1946)
*[[Васа Стајић]] (1878—1947)
*[[Александар Моч]] (1883—1952)
*[[Милан Петровић]] (1879—1952)
*[[Вељко Петровић (књижевник)|Вељко Петровић]] (1884—1967)
*[[Радомир Радујков]] (1913—1982)
*[[Младен Лесковац]] (1904—1990)
*[[Миливој Николајевић]] (1912—1988)
*[[Живан Милисава]] (1915—1997)
*[[Бошко Петровић]] (1915—2001)
*[[Божидар Ковачек]] (1930—2007)
*[[Чедомир Попов]] (1936—2012)
*[[Драган Станић]] (1956)
}}
Секретари су били: др [[Никола Милутиновић]] (1932—1941), др Душан Попов (1979—1991).
Зграду која је споменик културе је пројектовао [[Момчило Тапавица]].
== Види још ==
* [[Змајева награда]]
* [[Летопис Матице српске]]
* [[Зграда Галерије Матице српске]]
== Референце ==
{{reflist}}
== Литература ==
* [[Андра Гавриловић]], Београд, 1910. године
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Matica srpska}}
* [http://www.maticasrpska.org.rs Матица српска (званична презентација)]
* [http://www.antikvarne-knjige.com/portreti-casnika-i-dobrotvora-matice-srpske Пантеон Матице српске. Портрети часника и добротвора]
* [http://www.istorijskabiblioteka.com/art:georgije-magarasevic Историјска библиотека: Георгије Магарашевић]
* [http://www.rastko.org.rs/rastko-hu/istorija/matica_srpska/istorijams.html Живан Милисавац: Историја Матице српске (1. део)]
* [http://www.mail-archive.com/sim@antic.org/msg30856.html Интервју са Божидаром Ковачеком, председником Матице српске]
{{портал|Србија}}
[[Категорија:Матица српска|*]]
[[Категорија:Култура Србије]]
ξξ~<ref><pre>#Преусмери [[[[en:Category:{{DEFAULTSORT:{{~½½½½½½}}}}]]]]</pre></ref>ада]]
* [[Летопис Матице српске]]
* [[Зграда Галерије Матице српске]]
| |||