Иван Стево Крајачић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења
Autobot (разговор | доприноси)
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Ред 35:
 
== Биографија ==
Рођен је [[29. август]]а [[1906]]. године у селу Пољане, код [[Нова Градишка|Нове Градишке]]. Потиче из многочлане, сиромашне сељачке породице. Пошто није имао средстава за школовање, [[1925]]. године се запослио у руднику Лешљани. Крајем [[1925]]. године, завршио је занат алатног механичара, а [[1926]]. године је положио испит за ложача и руководиоца стабилних машина. Током рада у руднику и касније на занату, укључио се у омладински [[раднички покрет]].
 
Године [[1927]]. је отишао одслужење војног рока. Војску је служио у Главној ауто-команди у [[Београд]]у. Због читања опозиционе штампе и ширења [[Комунизам|прокомунистичких]] идеја међу војницима, био је неколко пута дисциплински кажњаван.
Ред 44:
 
=== Шпански грађански рат ===
Због великих партијских провала, у [[Хрватска|Хрватској]], [[1936]]. године Стево је, по одлуци ПК КПЈ за Хрватску, био одређен да иде на школовање у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]]. Али због избијања [[Шпански грађански рат|Шпанског грађанског рата]], Стево уместо у СССР одлази у [[Шпанија|Шпанију]]. Као борац батаљона „[[Василиј Чапајев|Чапајев]]“, Тринаесте интернационалне бригаде, рањен је у бици код Теруела, крајем [[1936]]. године. Има је чин капетана Шпанске републиканске армије. Заједно са Стевом, у Шпанији се борио и његов рођени брат [[Маријан Крајачић|Маријан]], који је 1941. године убијен у [[Логор Стара Градишка|концентрационом логору]] у [[Стара Градишка|Старој Градишки]].
 
После слома шпанске републике, [[1939]]. године, Стево је са осталим [[југословени у Шпанском грађанском рату|југословенским добровољцима]], нашао у француским логорима. У логору је остао око месец дана, када, по партијској директиви, с туђим пасошем напушта логор и илегално дошао у [[Југославија|Југославију]]. По доласку у [[Загреб]], Стево се поново запослио у радионици Југословенских државних железница и изабран је у чланство [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]].
Ред 51:
[[Априлски рат|Окупација Краљевине Југославије]] и проглашење [[усташе|усташке]] [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]], априла 1941. године, затекли су га у [[Загреб]]у. Јула [[1941]]. године одлази у [[Земун]], где организује [[Диверзантске акције у Народноослободилачком рату|диверзантске акције]], али се по наређењу ЦК КПХ, враћа се у [[Загреб у Народноослободилачкој борби|окупирани Загреб]].
 
Током [[1942]]. године Стево се повезао са појединцима који су заузимали велике положаје у [[Независна Држава Хрватска|Независној Држави Хрватској]] и организовао је обавештајну мрежу, која је током целог рата давала [[Врховни штаб НОВЈ|Врховном штабу НОВ и ПОЈ]] драгоцене податке. Такође се повезао и с личностима из културног и јавног живота и укључује их у [[Народноослободилачки покрет Југославије]]. У време свог илегалног боравка у [[Загреб]]уЗагребу, Стево је постављен за команданта Друге (загребачке) оперативне зоне. Средином [[1942]]. године, заједно с [[Иво Лола Рибар|Ивом Лолом Рибаром]], је организовао пребацивање [[Иван Рибар|др Ивана Рибара]] на ослобођену територију, где заједно с њим и они одлазе. Непосредно после свог доласка на ослобођену територију [[Јосип Броз Тито]] га поново шаље у [[Загреб]], да настави рад на обавештајној служби.
 
Почетком септембра [[1943]]. године, када му је запретила опасност од хапшења, напушта [[Загреб]] и одлази у [[Оточац]], где се у то време налазио [[Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Хрватске|ЗАВНОХ]] и председник [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]]-а [[Иван Рибар|др Иван Рибар]]. Непосредно после Стевиног доласка [[Усташка војница|усташе]] су напале Оточац. Стево заједно са [[Јаков Блажевић|Јаковом Блажевићем]] организује успешно одбрану ЗАВНОХ-а, у борбама на раскрсници за [[Сењ]], где је брањена одступница члановима ЗАВНОХ-а, тешко је рањен.
 
Године [[1944]]. на позив [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета Комунистичке партије Југославије]], одлази на острво [[Вис (острво)|Вис]], као организациони секретар ЦК КПХ. При повратку с Виса, у близини [[Вргинмост]]а, се срушио авион у којем се налазио заједно са [[Рендолф Черчил|Рендолфом Черчилом]] (сином [[Винстон Черчил|Винстона Черчила]]) и [[Савезничке војне мисије у НОВЈ|совјетском војном мисијом]], том приликом је теже повређен.
 
Био је члан [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]], на [[Прво заседање АВНОЈ-а|Првом]], и члан [[Друго заседање АВНОЈ-а#Председништво АВНОЈ-а|Председништва АВНОЈ-а]] на [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другом заседању]]. На Другом заседању [[Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Хрватске|ЗАВНОХ]]-а изабран је у Председништво, а у јесен [[1942]]. године постао је члан [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета КПЈ]].
 
=== Послератна каријера ===
[[Датотека:Grob Ivana Krajačića Steve 01.JPG|десно|мини|270п|Гроб Ивана Крајачића на [[Мирогој]]у.]]
После оснивања [[Одељење за заштиту народа|Одељења за заштиту народа]], [[1944]]. године, постављен је за начелника, а на тој дужности налазио се и после рата, до марта [[1946]]. када је, у чину [[генерал-пуковник]]а пребачен у резерву и постављен за министра унутрашњих послова у Влади [[Социјалистичка Република Хрватска|Народне Републике Хрватске]]. На тој дужности налазио се до [[1953]]. године, од [[1953]]. до [[1963]]. био је председник Извршног већа [[Хрватски сабор|Сабора НР Хрватске]] и члан [[Савезно извршно веће|Савезног извршног већа]], и председник [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|Савеза бораца НОР-а Хрватске]] од [[1959]]. до [[1961]]. године.
 
Од [[1963]]. до [[1967]]. године налазио се на дужности председника [[Хрватски сабор|Сабора Социјалистичке Републике Хрватске]]. Биран је за члана [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Хрватске|СК Хрватске]] и [[Савез комуниста Југославије|СК Југославије]]. Био је члан Главног одбора ССРН Хрватске и Савезног одбора [[Социјалистички савез радног народа Југославије|ССРН Југославије]].
 
Године [[1968]]. дао је оставку на чланство у [[Централни комитет|Централном комитету]] [[Савез комуниста Хрватске|Савеза комуниста Хрватске]].