Мачвански партизански одред — разлика између измена

'''Мачвански народноослободилачки партизански (НОП) одред''' је јединица основана у [[Мачва|Мачви]] која је учествовала у устанку [[1941]]. године и у борбама против немачке офанзиве против слободне територије у [[Србија|Србији]]. Основан је у јулу [[1941]], а у августу је променио име у '''Подрински народноослободилачки одред'''.

Услед расположења народа за устанак, Одред је у септембру [[1941]]. бројно нарастао на близу 1.500 људи и учествовао је у нападима на [[Мачванска Митровица|Мачванску Митровицу]], [[Богатић]], [[Лозница|Лозницу]] и [[Шабац]].

Немачка офанзива и брутална одмазда над цивилима зауставила је његов развој. Присуство јаких немачких и квислиншких снага, тешки зимски услови [[1941]]/[[1942]]. и несналажење руководства Одреда довели су до његовог уситњавања и до погибије већине његових бораца током децембра [[1941]]. и јануара [[1942]].

Одред је обновљен крајем [[1943]]. у [[Семберија|Семберији]], али је бројчано ојачао тек септембра [[1944]]. Почетком октобра [[1944]]. преформиран је у [[32. српска бригада НОВЈ|32. српску (мачванску) бригаду]].

# [[Небојша Јерковић]] (погинуо [[27. децембар|27]]/[[28. децембар|28. 12.]] [[1941]].)

# [[Мика Митровић Јарац|Миодраг Митровић]] (погинуо [[26. септембар|26. 9.]] [[1941]]. - [[Народни херој Југославије|народни херој]])

# [[Добросав Радосављевић]] (обешен почетком [[април]]а [[1942]] - [[Народни херој Југославије|народни херој]].)

# Цветин Бркић (погинуо [[6. октобар|6. 10.]] [[1941]].)

# Драган Срнић (погинуо [[3. септембар|3. 9.]] [[1941]].)

# Драгољуб Јеличић (стрељан [[10. јануар|10. 1.]] [[1942]].)

# Петар Савић (погинуо [[28. новембар|28. 11.]] [[1941]].)

# Бошко Стојковић (погинуо [[29. јануар|29]]/[[30. јануар|30. 1.]] [[1942]].)

# [[Александар Станковић Лала]] (погинуо [[27. децембар|27]]/[[28. децембар]] [[1941]].- [[Орден народног хероја|народни херој]].)

# Александар Ивић (погинуо [[12. новембар|12. 11.]] [[1941]].)

# Глигорије Малетић (погинуо [[19. август|19. 8.]] [[1941]].)

# Владимир Госпавић (крајем јула [[1941]]. осуђен од стране Војног суда Одреда на смрт)

За команданта Одреда одређен је [[Небојша Јерковић]], а за политичког комесара [[Мика Митровић Јарац|Миодраг Митровић]].

* командант Одреда [[Небојша Јерковић]] (погинуо [[27. децембар|27]]/[[28. децембар|28. 12.]] [[1941]])

* политички комесар Душан Остојић (погинуо [[24. децембар|24. 12.]] [[1941]])

** командир Мика Митровић (погинуо [[26. септембар|26. 9.]] [[1941]].)

** комесар Душан Слијепчевић Доктор (погинуо [[27. децембар|27]]/[[28. децембар|28. 12.]] [[1941]])

** командир Воја Радосављевић (није ступио на дужност, погинуо [[13. август]]а [[1941]])

** командир [[Драгослав Срнић|Драган Срнић Падобранац]] (погинуо [[3. септембар|3. 9.]] [[1941]])

** командир Милан Ђаковић (погинуо [[4. јануар|4. 1.]] [[1942]])

** комесар Здравко Шестић (погинуо [[29. март|29. 3.]] [[1942]])

** командир Александар Лала Станковић (погинуо [[27. децембар|27]]/[[28. децембар|28. 12.]] [[1941]])

** комесар Цветин Бркић (погинуо [[6. октобар|6. 10.]] [[1941]])

** командир Глиша Малетић (погинуо [[19. август]]а [[1941]])

** комесар Милорад Петровић Ујка (стрељан [[11. август]]а [[1942]])

** командир Ђуро Губеринић (погинуо [[24. септембар|24. 9.]] [[1941]])

** комесар Никола Влашки (стрељан [[14. април]]а [[1942]])

** командир Станко Орељ (погинуо [[3. септембар|3. 9.]] [[1941]])

** Слободан Јовановић (погинуо [[20. фебруар]]а [[1942]])

Одред је у сарадњи са четницима [[Битка за Шабац|нападао Шабац]] од [[21. септембар|21.]] до [[25. септембар|25. септембра]] [[1941]]. Ови напади завршени су неуспешно услед немачке премоћи.

Прва фаза немачке операције, чишћење лука [[Сава|Саве]], почела је [[28. септембар|28. септембра]] једновременим нападом немачких оклопно-моторизованих колона из [[Шабац|Шапца]] и [[Мачванска Митровица|Мачванске Митровице]], уз подршку авијације.

С обзиром на велику премоћ Немаца, чете Одреда нису се упуштале у фронталне борбе. У мањим борбама код [[Мајур (Шабац)|Мајура]] и [[Ноћај]]а партизани су се морали извлачити из критичних ситуација, док немачко напредовање није битно поремећено. Четници су пружили само симболичан отпор и повукли су се на [[Цер (планина)|Цер]]. Већ првог дана [[342. пешадијска дивизија (Немачка)|342. дивизија]] овладала је кључним положајима у [[Мачва|Мачви]]. [[1. октобар|1. октобра]] јединице [[342. пешадијска дивизија (Немачка)|342. дивизије]] ушле су у Бадовинце, Дубље и Дреновац, [[2. октобар|2. октобра]] у [[Чокешина|Чокешину]], [[3. октобар|3. октобра]] у Ново Село а [[4. октобар|4. октобра]] у [[Петковица|Петковицу]] и Белу Реку. Штаб дивизије је закључио да је [[4. октобар|4. октобра]] први део операције, „подухват Мачва“ завршен.

Други основни циљ ове операције, поред разбијања устаника, било је и извршење одмазде и застрашивање народа. Немци су формирали логор у [[Шабац|Шапцу]], и у њега интернирали преко 20.000 становника [[Шабац|Шапца]] и околине. Преко 2.000 талаца је стрељано, а немачка војска је у свом наступању и даље безобзирно уништавала села и стрељала таоце где год би наишла на отпор. Овај терор казнене експедиције изазвао је страх у народу и поколебао неке борце, тако да је у Одреду дошло до извесног осипања.

Немачко систематско претресање терена, терор и узимање талаца, партизани и четници искористили су да формирају фронт са ослонцем на планниу [[Цер (планина)|Цер]] у циљу одбране слободне територије у долини [[Дрина|Дрине]] и [[Јадар (Србија)|Јадра]]. Из [[Ваљевски партизански одред|Ваљевског НОП одреда]] послате су две чете као помоћ. [[10. октобар|10. октобра]] из тог одреда пребачен је у Подрински [[Стјепан Стево Филиповић]] за командира чете. [[Стјепан Стево Филиповић|Филиповић]] је [[26. октобар|26. октобра]] преузео дужност комесара Одреда, а [[Данило Лекић Шпанац|Данило Лекић]] је именован за заменика команданта Одреда.

Приликом немачког покушаја продора [[6. октобар|6. октобра]] у Ново Село, Одред је пружио снажан отпор, па је напад обустављен. Покушавајући да преузме иницијативу, Одред је извео Напад на [[Прњавор (Шабац)|Прњавор]] је извршен ноћу [[9. октобар|9]]/[[10. октобар|10. октобра]]. Напад није био успешан, јер је непосредно пред напад у Прњавор пристигла главнина немачког 699. пука ради настављања операције.

Други део немачке операције, наступање према [[Лозница|Лозници]], [[Крупањ|Крупњу]] и долини [[Јадар (Србија)|Јадра]], почео је [[10. октобар|10. октобра]]. Овај пут Одред је пружио јак отпор Немцима. Пошто је отпор четника изостао, Немци су [[11. октобар|11. октобра]] ушли у [[Лозница|Лозницу]] без борбе.<ref>[http://www.znaci.net/00001/48_60.htm Драгослав Пармаковић: МАЧВАНСКИ ПАРТИЗАНСКИ ОДРЕД, Шабац 1973. - Четници предају Лозницу], Приступљено 12. 4. 2013.</ref> „Подухват Крупањ“ против главнине Подринског НОП одреда наишао је на тешкоће - у току 14. октобра Одред је поразио немачку нападну колону и натерао је на повлачење. Немци су на овај неуспех одговорили стрељањем 1.379 талаца за четири дана. [[342. пешадијска дивизија (Немачка)|342. дивизија]] успела је да се пробије правцем из [[Лозница|Лознице]] за [[Ваљево]] након 14. дана борбе са Подринским одредом, [[24. октобар|24. октобра]].

Након проласка казнене експедиције, Немци су по упориштима на терену оставили своје мање посаде уз знатне квислиншке снаге и снаге [[Руски заштитни корпус|Руског заштитног корпуса]]. Подрински одред повукао је своје позадинске делове на остатак слободне територије, у [[Драгодол]]. Одатле је препадима покушавао да разбије окупациону структуру успостављену офанзивом. Борбе за [[Лозница|Лозницу]], [[Зајача|Зајачу]] и [[Столице]] окончане су међутим само привременим успесима. У међувремену је дошло до отвореног сукоба између партизана и Михаиловићевих четника, што је додатно погоршало ситуацију Одреда.

Јединице мачванских партизана поново су основане крајем [[1943]]. и почетком [[1944]], са ослонцем на слободну територију у [[Семберија|Семберији]]. Почетком октобра [[1943]]. основама је Мачванска партизанска чета, а [[7. фебруар]]а 1944. Мачвански народноослободилачки партизански одред. У овом одреду борило се око 320 бораца. Они су изводили акције у [[Мачва|Мачви]] и [[Подриње (регија)|Подрињу]] прелазећи из источне [[Босна|Босне]] преко [[Дрина|Дрине]]. У том периоду, услед сталних немачких офанзива, није било услова за успостављање сталне базе Одреда у [[Србија|Србији]].

[[1. октобар|1. октобра]] [[1944]]. формирана је [[32. српска бригада НОВЈ|32. српска (мачванска) бригада]], а њено језгро представљале су јединице Одреда.