Аеродинамички отпор — разлика између измена

За укупно крило се добије интеграцијом дуж размаха.<ref name="Руска енциклопедија из Физике"/><ref name="FI">{{harvnb|Rendulić|1960|pp=343–353}}</ref>

{{Главни чланак|Махов број|Аеродинамика}}[[Датотека:Таласни отпор.png|<small>Таласни отпор у функцији [[Махов број|Маховог броја]]</small>.|десно|мини|250п]]Стишљивост ваздуха значајније почиње да утиче на отпор, односно на измену његовог коефицијента, на [[Махов број|Маховим бројевима]] већим од 0,5. Област лета авиона, при Маховим бројевима у распону M~0,8–1,2 сматра се као крозвучна, изнад је надзвучна, а испод подзвучна. У крозвучној области јављају се локални нормални ударни таласи, који значајно повећавају отпор. Драстичан је скок вредности коефицијента таласног отпора у делу око М ~ 1, када је цео авион под нормалним ударним таласом (види се и на слици десно). При преласку у надзвучну област (М > 1,2) коефицијент отпора се смањује и стабилизује на одређену вредност (тада су коси ударни таласи). Због ове законитости промене таласног отпора, са [[Махов број|Маховим бројем]], посебно је тешко са авионом прећи режим лета М = 1, ''„пробити звучни зид“'' (проћи режиме нормалних ударних таласа). Дуго је било као закон да авион то може једино извести само при раду мотора са допунским сагоревањем (са чиме је једино било могуће обезбедити потребан потисак). Последњих година, појавила су се два авиона који пролазе кроз овај режим и на базном режиму рада својих савремених мотора, то су [[F-22 раптор]] и [[Сухој ПАК ФА]].<ref name="Руска енциклопедија из Физике"/><ref name=autogenerated2>{{harvnb|Rendulić|1960|pp=197–210}}</ref>

Израз (2) представља [[Бернулијева једначина|Бернулијеву једначину]] за нестационарно струјно поље флуида.<ref name=autogenerated1>{{harvnb|Rendulić|1960|pp=76–78}}</ref><ref name="Парадокс Даланбера"/><ref name=autogenerated3>[http://www.pmi.ou.edu/Biot2005/papers/FILES/005.PDF Модерна хидромеханика], Приступљено 8. 05. 2010</ref>