Грчко-персијски ратови — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: уклоњен шаблон: Link FA
Нема описа измене
Ред 32:
== Увод ==
Током 6. века п. н. е. Хеленски свет се налазио у великом успону. Грци су током периода Друге велике колонизације населили обале Црног мора, јужне Италије, Сицилије, северне Африке као и далеке обале западног Медитерана. Током тог периода Грчки свет је био подељен на стотине малих градова-држава који су били познатији као полиси. Најнапреднији и најбогатији део хеленског света није се у то доба налазио у континенталној Хелади већ на егејским обалама Мале Азије, у регијонурегиону који је колективно остао познат у историји као Јонија. Јонија, која је насељена Грцима током 10. и 9. века п. н. е. након велике Дорске сеобе у самој Грчкој, је током Архајске ере била најразвијенији део хеленског света. Грчки градови Јоније, Еолиде и Дориде су били далеко просперитетнији од осталих хеленских полиса захваљујући пре свега изванредном географском положају који им је обезбеђивао изванредне везе са трговинским путевима Средњег истока. Карактеристично је да је у самој Јонији рођена филозофска мисао, предвођена првим признатим филозофом у историји, Талесом из Милета.
 
Првом половином 6. века п. н. е. краљевина Лидија која је била предвођена краљем Крезом, је кренула у освајање хеленских градова уз обалу Мале Азије. Упркос томе што је Крез после извесног времена освојио грчке градове, он је сам био велики хеленофил и допустио је грчким градовима широку аутономију, не спречавајући, него већ у суштини подржавајући њихов економски и културни процват. Јонски Грци су имали више користи од Лидијске владавине него штете. Лидијска краљевина са седиштем у граду Сарду је била веома корисна Хеленима као cordonne sanitairre против великих источњачких империја које су се налазиле на источним границама Лидије.