Архитектура експресионизма — разлика између измена

[[СликаДатотека:Einsteinturm 7443.jpg|мини|десно|250п||[[Ерих Менделсон]] Ајнштајнова кула у [[Постдам]]у]]

[[СликаДатотека:House of glass, Finsterlin, 1924.jpg|мини|250п|Стаклена зграда [[1924|1924.]]. године]]

[[СликаДатотека:Monument to the March dead.jpg|мини|250п|[[Валтер Гропијус]]- споменик у Вајмару [[1921|1921.]]. године]]

'''Експресионистичка архитектура''' је једна архитектура која је немачки феномен настала у годинама после [[Prvi svetski rat |Првог светског рата]]. [[1913|1913.]]. године је [[Адолф Бене]] архитектуру [[Бруно Таут]]а у часопису „Пан“ назвао експресионистичком упоређујући је са сликарским правцем [[Ekspresionizam |експресионизма]].

Иако је [[20. век]] себе називао модерним није престао да се оверава смисао ове речи. Пример је трагање за изворима модерне и интересовање за сецесију и за експресионизам. Захваљујући оснивању немачког веркбунда ("Deutsche Werkbund") који је основан [[1907|1907.]]. године и радовима [[Петер Беренс]]а, [[Ханс Пелциг]]а а и [[Валтер Гропијус]]а још из младости повезивање архитектуре и индустрије ствара се основа за нову архитектуру. Ту је био у првом реду значајан Петер Беренс у чијем су берлинском атељеу радили [[Ле Корбизје|Ле Корбизије]], [[Лудвиг Мис ван дер Рое]] и [[Валтер Гропијус]] и кога интересују редукције форме на купу, коцку и круг.<ref name="САРХ">''Savremena arhitektura, Udo Kulterman [[Novi Sad]] [[1971|1971.]]''.</ref>

Израз експресионистичка архитектура са помиње у вези са именима [[Бруно Таут |Бруна Тота]] и [[Ерих Менделсон]]а. У својим делима они одбацују хисторизам као и путеве градње архитектонског дела, геометризам је замењен кривим линијама и архитектура настаје као вајарско дело а скулптура је преузимала архитектонску тектонику. Још у делима [[Антони Гауди]]ја су одређени неки видови деформација облика и форми који ће бити разрађени у архитектури експресионизма.<ref name="EXP">'' Architektura ČSR 1971/5Josef Pechar–Moderní architektura a expresionismus Praha 1971 ''</ref>

Од великог значаја је било оснивање поменуте организације веркбунд у немачкој чији је циљ био оплемењивање производног рада путем координације уметности, индустрије и занатства и који је себи за циљ ставио да одабире најбоље радове што их остварује уметност, индустрија и занатство. Веркбунд [[1914|1914.]]. године организује велику изложбу којом скреће пажњу на своје циљеве и ту су изложбени радови [[Петер Бернс |Петера Бернса]], [[Валтер Гропијус |Валтера Гропијуса]], [[Хенри ван де Велде |Хенрија ван де Велдеа]], [[Бруно Таут |Бруна Таута]] и [[Јосеф Хофман |Јосефа Хофмана]]. Значајно је било прекорачавање граница између појединих врста у уметности. [[1918|1918.]]. - [[1919|1919.]]. године су након организовања првих група као [[Мост (уметност)|Мост]], одржане и прве изложбе у којим су узели учешће и архитекти експресионисти. Под водством Бруна Тота настаје група архитеката „Arbeitsrat für Kunst“ која излази и са својих шест принципа нове архитектуре у којим се прокламује мисао да се све уметности треба да споје у стваралачки рад архитекта. Поред тога излазе и манифести а и књиге. [[1918|1918.]]. – [[1921|1921.]]. године излази и први манифест [[Баухаус]]а (који је у великој мери допринео повезивању заната, индустрије и уметности) од стране Валтера Гропиуса и с тиме у вези и његово експресионистичко дело, споменик на гробљу у Вајмару. У вези тога треба поменути и утопије које су карактеристичне за овај правац, [[Лудвиг Мис ван дер Рое]]а из [[1919|1919.]]. – [[1921|1921.]]. године који су веома смели и визионарски као пројектат стаклених облакодера „кости и коже“ <ref name="EXP" />

После Првог светског рата се јављају две струје једна којаје везана за употребу традиционалних материјала и индивидуалистичко осећање [[Модерна архитектура |модерне архитектуре]] и у чијим се примериманалазе више декоративистичке грађевине, и друга грана која прекорачивши праг реалности остаје на утопијама и као нереализована и постаје права есенција експресионизма и инспирација у архитектури све до данас.<ref name="EXP" />

У ову другу групу спада Ерих Менделсон са својим сасвим изузетно реализованим делом Ајнштајнове куле. Неки пројекти из [[1919]]/[[1920|20.]] круга архитеката којем припадају браћа Таут, браћа Лукхарт, [[Херман Финстерлин]] и други носе у себи карактеристику архитектуре будућности која је фантастична и слободна и која ће одиграти одлучујућу улогу али су ови пројекти у великом делу пројекти [[Ерих Менделсон |Ериха Менделсона]] који се извршили огроман утицај на немачку архитектуру.

== Карактеристике ==

Експресионистичка архитектура употребљава заобљене и округле форме. [[Бетон]] је материјал који примењује ова архитектура који је у годинама [[1920|1920.]].-тим релативно нов материјал и у којему се експериментисало у свим уметничким правцима тога доба и који је омогућавао експресионистичке форме. Такође је позната Ајнштајнова кула [[Ерих Менделсон]]a грађена у бетону. Како је ливење у оплати представљало још проблеме она је након одливања омалтерисана.

=== Изабрани представници ===

* [[Макс Берг]] („-{Max Berg}-“)

* [[Хуго Херинг]] („-{Hugo Häring}-“)

* [[Ерих Менделсон]] („-{Erich Mendelsohn}-“)

* [[Ханс Пелциг]] („-{Hans Poelzig}-“)

* [[Бруно Таут]] („-{Bruno Taut}-“)

* [[Макс Таут]] („-{Max Taut}-“)

* [[Петер Беренс]] („-{Peter Behrens}-“)

* [[Ханс Лукхарт]] („-{Hans Luckhardt}-“)

* [[Васили Лукхарт]] („-{Wasilli Luckhardt}-“)

* [[Херман Финстерлин]] ("-{Hermann Finsterlin}-")

== Примери експресионистичке архитектуре ==

* Стаклена кућа, [[Бруно Таут]]- [[1914|1914.]]. године- цилиндрична и прозрачна архитектура од тада новог материјала, стаклене опеке изграђена је за изложбу Веркбунда у Келну.

* Позориште у Берлину, [[Ханс Пелцих]]- [[1919|1919.]]. године са завесама од сталактита који висе из равни крова као киша која пада и прикладним осветљавајућим телима.

* Чилехауз у Хамбургу, [[Фриц Хегер]]- [[1921|1921.]]. године са оштрим угловима као на прамцу брода.

* Споменик палим борцима у Вајмару, [[Валтер Гропијус]]- [[1921|1921.]].- [[1922|1922.]]. године са новим облицима и формом.

* Опсерваторија за Ајнштајна u Postdamu, [[Ерих Менделсон]]- [[1920|1920.]]. – [[1922|1922.]]. године са новим облицима у тада новом материјалу- бетону.

== Галерија ==

Слика:Chilehaus.jpg|“Chilehaus“ зграда у Хамбургу

Слика:Kreuzkirche.JPG|Црква “Kreuzkirche“ у Берлину

# Ђина Пискел, Општа историја уметности, [[Београд]] [[1972|1972.]].

# Arhitektura ČSR 5/71 Josef Pechar Moderní arhitektura a expresionismus, [[Праг| Praha]] [[1971|1971.]].

# Udo Kuterman, Savremena arhitektura [[Нови Сад |Novi Sad]] [[1971|1971.]].

# из de. Википедије

# Alfirevic, Djordje. ''[http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0354-6055/2012/0354-60551234014A.pdf Expressionism as The Radical Creative Tendency in Architecture]''. Arhitektura i urbanizam (Belgrade), No.34 (2012), pp.&nbsp; 14–27.

== Види још ==

* [[Експресионизам]]

* [[Органска архитектура]]