Битка код Маренга — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 25:
== Увод ==
[[Датотека:I-AL-Torre Garofoli.JPG|мини|лево|Наполеонов штаб непосредно пред битку код Маренга]]
Након сазнања да је француски генерал [[Жан Лан]] нанео пораз аустријској трупи генерала [[Петар Карл От|Ота]] [[биткаБитка код Монтебела (1800)|код Монтебела]], врховни генерал аустријске војске у Италији, [[Мишел Мелас]], није ништа предузео све до 13. јуна када је одлучио да заподене одлучујућу битку. Немајући података о Меласовим снагама, [[Наполеон I Бонапарта|Наполеон Бонапарта]] је 11. и 12. јуна пребацио главнину Резервне армије и свој штаб између теснаца [[Stradella, Pavia|Страделе]] и [[Вогера|Вогере]], али је гро артиљерије, због опсаде Барда, био још далеко. Француска армија је 13. јуна у зори прешла [[Скривија|Скривију]] и делом снага заузела [[Spinetta Marengo, Alessandria|Маренго]]. Међутим, још увек нису стизали подаци о бројном стању Меласових снага. Бонапарта је сматрао да је његова војска слаба и да се повлачи ка реци [[По (река)|По]]. Послао је генерала [[Луј Дезе|Луја Дезеа]] да по сваку цену спречи повлачење ка [[Ђенова|Ђенови]], а дивизију [[Жан Франсоа де Лапоп|Лапопа]] да спречи повлачење преко Валенце ка Новари. Само је дивизију [[Шарл Моње|Моњеа]] задржао уз себе. Тиме је скоро половина трупа Резервне армије заузета другим пословима. Бонапарта је пошао у сусрет знатно јачој армији (Француза је било око 25000, а Аустријанаца око 37000). Аустријанци су располагали и неупоредиво јачом артиљеријом.
 
== Положаји ==
[[Датотека:Broc.jpg|мини|лево|Наполеон над погинулим Дезеом]]
Мелес је 13. јуна наредио генералу Оту да крене преко [[Кастел Чериол]]а на [[Sale, Alessandria|Сале]], а сам је са [[Карл Јозеф Хадик|Хадиковим]] и [[Конрад Валентин фон Кајм|Кајмовим]] корпусом и [[Антоан фон Елсниц|Елсницовом]] коњицом у главној колони требало да наступа преко Маренга на Сан Ђулијано, а затим да нападне са бока и позадине француске снаге код Салеа, с тим да О'Рели обезбеђује десни бок наступајући у истој висини са главном колоном. Прелажење Бормиде почело је у 5 часова да би четири часа касније већ две колоне, подржане артиљеријом, приморале Гарданову дивизију из [[Клаудио Виктор-Перин|Викторовог]] корпуса да се повуче уз тешке губитке. Међутим, Виктор је успоставио борбени поредак дуж дубоко усеченог потока [[Fontanone|Фонтанонеа]] у полукругу око Маренга са [[Жак Антоан де Шамберлак|Шамберлаковом]], [[Гаспар Гардан|Гардановом]] и [[Франсоа Ватрин|Ватриновом]] дивизијом на фронту и коњицом на крилима. Аустријске колоне развиле су се у две линије паралелно Викторовом поретку - првом је командовао Хадик, а другом Мелас. Отов корпус је образовао резерву.
 
== Долазак Наполеона ==
Ред 38:
[[Датотека:I-AL-Tortona6.JPG|мини|Место боја]]
[[Датотека:Rue de Marengo, Paris.JPG|мини|лево|Улица у Паризу која носи назив по бици]]
На маршу од [[Rivalta Bormida, Alessandria|Ривалте]] за Нови, Дезе је 14. јуна око 8 часова застао када је чуо топовску пуцњаву јер је очекивао нова наређења. Пошто их је заиста и добио, он се око 15 часова са Бундеовом дивизијом појавио пред Сан Ђулијаном. Тада се Бонапарта одлучио за противнапад. Верујући да се Французи повлаче, Чах је необазриво наступао у колони. Дезеов и Мармонов противнапад га је затекао потпуно неспремног. Бонапарта одлази да бодри своје трупе. Све француске дивизије су одједном кренуле у напад. У нападу је погинуо Дезе. Буде који га је заменио на месту команданта 9. лаке полубригаде, пробио је аустријски центар. Келерманови драгуни су довршили посао. Французи су имали 2000 заробљеника међу којима је био и генерал Чах. [[Франсоа Етјен де Келерман|Келерман]] и Лан су одбацили аустријску коњицу, а Моње је поново заузео Кастел Чериоло. Остаци аустријске армије су се у нереду повукли преко [[Бормида (река)|Бормиде]].
 
== Види још ==
* [[Друга коалиција|Рат друге коалиције]]
* [[Битка код Монтебела (1800)|Битка код Монтебела]]
 
== Извори ==