Послови и дани — разлика између измена

== Хесиод ==

Хесиод је, после очеве смрти, водио судску парницу око наследства са својим братом [[Перс|Персом]], али је његов брат поткупио судије и добио већи део. Пошто је потрошио сав иметак, Перс је поново тражио део наследства. Овај спор са братом можда није постојао у стварности, већ постављен само као мотив за изношење сопствених погледа на људски живот, правду и правичност, ред и рад.

Послови и дани је поема о раду и Хесиод је написао као опомену брату пијаници Персу са саветима како да почне да живи на частан начин. Као мото овог Хесиодовог дела, у виду савета брату, могу се свести у само две реченице:

"Беде се човек може ослободити моралном енергијом и радом" и "Ради и буди праведан".

Од аутобиографских података о Хесиоду може се сазнати и то да је у [[Халкида|Халкиди]] на [[Еубеја|Еубеји]], на такмичењу песника, поводом [[Амфидамант|Амфидамантове]] сахране освојио троног који је посветио хеликонским [[Муза|Музама]]. Не зна се шта се тачно даље дешавало са Хесиодом, а ни где је живео, али, највероватније се бавио пољопривредом и своје искуство уткао у поему.

Византинац [[Цецес]] је забележио легенду о Хесиодовој смрти, према којој је Хесиод, после песничке победе над [[Хомер|Хомером]] дошао у [[Делфи|Делфе]] да остави заветни поклон [[Аполон|Аполону]], заштитнику муза, односно поезије и мизике. Међутим, пророчиште га је опоменуло да га у шуми [[Зевс Немејски|Зевса Немејског]] чека смрт. Хесиод се упутио у [[Ојноја|Ојноју]] у [[Локрида|Локриди]], али није знао да и ту постоји место посвећено Зевсу Немејском. [[Амфифан]] и [[Ганиктор]], Фегејеви синови су га оптужили да им је завео сестру, па су га убили и бацили у море. После три дана делфини су изнели Хесиодово тело на обалу код Локриде, у време празника. Локриђани су га покопали у Немејској шуми у Ојноји, али су га касније [[Орхомењанин|Орхомењани]] пренели у свој град и подигли му споменик са натписом на градском тргу, по савету пророчишта. Зато се сматра да је Хесиод највероватније умро у Локриди.

Није поуздано утврђено време када је живео Хесиод. Сматра се да је могао бити Хомеров савременик (Послови, ст. 650-659), и по [[Херодот|Херодоту]] који каже да су Хомер и Хесиод живели 400 година пре њега. Али податак да је преко 80% Хесиодовог речника у Пословима и данима и [[Теогонија|Теогонији]] из [[Илијада|Илијаде]] и [[Одисеја|Одисеје]], упућује на то да је био млађи од Хомера. Такође, јамбографи из 7. века пре н. е. се угледају на Хесиода и Послове, па то упућује на чињеницу да је живео крајем 8. века пре н. е.

Хесиоду су приписивани бројни генеалошки и дидактички спевови, али су најверодостојнији Теогонија и Послови и дани, док су [[Хераклитов штит]] и [[Каталог жена]] већ у античко доба одрицали Хесиодово ауторство.

=== а) Опомене ===

(ст. 1 – 316) у којима Хесиод брату Персу и грамзивим судијама пребацује неправду што су му је починили, препоручујући брату частан и поштен рад као извор честитог живота. У овом делу су и три алегоријске приче помоћу којих су се у древној Хелади често промовисале моралне идеје и етички ставови.

Послови и дани и почињу алегоријским митом о доброј и злој [[Ерида|Ериди]], чиме песник истиче две супротне идеје, племенито надметање и злотворну завист. То је оно због чега се Хесиодове Ериде показују као карактерна митска бића испуњена драмским животом која се, као отелотворење добра, односно зла отимају о превласт над светом.

Историјско-митолошким митом о [[Пандора|Пандори]] коју Зевс, пошто га је [[Прометеј]] преварио укравши му ватру и подаривши је људима, шаље са њеном чувеном посудом препуном несреће и зла Прометејевом брату [[Епиметеј|Епиметеју]], песник објашњава откуд толика зла на свету. Трећи мит о пет људских покољења приказује идеју о моралној и физичкој декаденцији људског рода који прате све теже и теже невоље. Ова два мита уствари износи мисао да су љиди у прошлости живели срећнијим и безбрижнијим животом наспрам тешке и невољама испуњене садашњости.

 

== Језик Послова и дана ==

Језик Послова и дана, као и код Хомерових епова, припада јонском наречју и сдржи елементе [[еолски|еолског]] и [[дорски|дорског]] [[Дијалекат|дијалекта]]. Иако то није живи, већ вештачки језик епске поезије, ипак није сувопаран и тврд, већ напротив, углађен, течан, милозвучан, гибак и дотеран, тако да ови квалитети умногоме подсећају на санскрит, вештачки језик [[Махабхарата|Махабхарате]] и [[Рамајана|Рамајане]].

Елементи еолског и дорског наречја указују на дубоку старост и распрострањеност епске поезије која је, према садржају који опева и створила најприкладнији језик. Зато су несвакидашњи језик и садржина Хомерових и Хесиодових епова толико привлачни и данас. За Хелене је њихова поезија била „најједноставнији и најсавршенији израз свега онога што је живот научио пређашња покољења, све оно што се тицало моралног искуства, историјског знања, умног и естетског уживања“.