Послови и дани — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 47:
Осим тога, овде се не описују величанствени догађаји из прошлости, већ тешка садашњост прожета утисцима о таквој стварности, тако да животна мудрост стечена искуством придобија превласт над маштом, стварност над нестварношћу. Такав однос диктира другачије Хесиодово поимање живота богова и људи него што је Хомерово. Док Хомерови богови шапућу људима на уво своје мисли и учествују са њима у добру и злу, Хесиодови богови су далеко од овог света: они су тајанствени, људима се приказују силом а не лицем, моћни су чувари правде и истине према којима је човек дужан да уреди свој живот. Зато Хесиод одбацује сирово јунаштво и погубни рат, а хвали правду и правичност, рад и личну срећу, чиме Послови и дани попримају високу моралну вредност. Код њега нема описа борби и широких пропланака који оличавају велчичанственост, обиље и моћ, већ поједностављено, верно и по мери, са својим личним запажањима и осећањима описује пределе, као, на пример, родно место Аскру под гором Хеликон: "тужно село, где зима је љута, удобно ништа". И ведрије стране живота описује тако у малим сликама, присно.
 
Хесиод је са Пословима и данима и указивањем на ред и рад, правду и правичност, стид и част први весникових времена и прилика, мана и врлина које нужно прате социолошко-економске промене. Рад и правда су темељ морала по Хесиоду. Ипак, својим начелом мере истакао је једну од темељних особина хеленског духа који одбацује прекомерност, хаос, неодређеност, алогичност и страственост, а заговара меру, ред, одређеност, логичност и умност као фундаменталне одреднице старохеленске етике, просвећености и филозофије.<ref>Хесиод: Послови и дани, Подгорица, Унирекс, 2008, (према преводу, уводимауводу и коментарима Марка Вишића) </ref>
 
== Референце ==