Низоземска република — разлика између измена

м
Робот: додато {{bez_izvora}}; козметичке измене
м (Робот: додато {{bez_izvora}}; козметичке измене)
{{bez_izvora}}
[[СликаДатотека:Republiek der Zeven Verenigde Nederlanden.svg|мини|десно|220п|Седам провицнија]]
'''Република седам уједињених низоземских провинција''' ({{јез-хол|Republiek der Zeven Verenigde Nederlanden}}), код нас познатија као '''Низоземска''' или '''Холандска република''' ({{јез-лат|Belgica Federata}}) био је назив републике која је настала 1588. године, за време [[Осамдесетогодишњи рат|Осамдесетогодишњег рата]], на подручју које отприлике одговара данашњој [[Холандија|Холандији]]. Република је настала због немогућности да се пронађе одговарајући владар. Ова мала република је у 17. веку (познатом као Златни век) стекла велику политичку, али пре свега економску моћ. На светској позорници је доста дуго играла главну улогу, али упадом француских трупа 1794 – 1795. године Републици је дошао крај. Седам провинција које су се прикључиле Републици: Фризија, Хелре (отприлике данашња провинција [[Хелдерланд]]), Холандија (данашње провинције [[Северна Холандија|Северна]] и [[Јужна Холандија]]), [[Оверејсел]], Хронинген, Утрехт и [[Зеланд]].
 
== Позадина ==
Након блокаде Схелде 1585. године, много становника из Јужног Низоземља је населило углавном Амстердам, Миделбурх, Лејден и Харлем. У Амстердаму и Миделбурху је тада трећина становништва говорила антверпским дијалектом. У Лејдену и Харлему се због текстилне индустрије такође доста говорио и западно-фламански и француски. Поред овог великог прилива становништва из Јужног Низоземља населио се и огроман број имиграната између осталог из Вестфалије, Француске и Португала, због чега је на почетку 17. века трећина становништва била или из Јужног Низоземља или страног порекла. Између 1525. и 1675. године, становништво у градовима Северног Низоземља је порасло са 300.000 на 815.000 становника.
1.572.075

измена