Крст — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
|||
Ред 15:
Првенствени садржај сваког мишљења, па и религиозног, је човјек. Човјек у вјечној борби за сопствену егзистенцију. Зато, вјечно забринути човјек, и у свом раном постојању, као израз свога највећег посвећења, поставља сопствени лик - себе, и у прве симболе којим изражава и своју бригу, али и своју наду у боље. Тако се антропоидни крст –човјек, нашао већ на предметима неолита . Значи, хиљаде година прије настанка хришћанства, још у млађем каменом добу, је наш уплашени и необразовани прапредак урезао и насликао крст на предметима свакодневног живота, са намјером да се заштити. И египатска божанства, [[Озирис]] и [[Изида]], су имала на својој одјећи по три крста којима се означавала њихова божанска моћ. [[Кристифор Колумбо|Колумбо]] је 1492. године, опет прије него је хришћанство стигло на амерички континент, међу америчким урођеницима затекао крст као амајлију. [[Џејмс Кук]] је 1772. године на Новом Зеланду видио урођенике како на гроб својих саплеменика стављају крстове. Често су крстови урезани и на средњовјековним [[Богумили|богумилским]] [[стећци]]ма. Ни овај крст није био хришћански, већ онај пагански истекао из вјеровања и представа примитивног човјека. То је била стилизована антропоидна представа покојнијка у гробу испод стећка. <ref name="Kozara" />
=== Крст код старих
Крст је био познат и међу старим Словенима, па тако и код племена паганских Срба, и опет много прије него су примили хришћанство. По [[Веселин Чајкановић|Веселину Чајкановићу]] и данас се зато разликују „Часни крст“ и „Народни крст“. Наш, српски народни крст је израз општег народног вјеровања у антропоидно (човјеколико) божанство које се представља [[соха|сохом]]. <ref name="Kozara" />
|