<div>Ел Мустаин је био син Ел Мутавакила I и турске конкубине Беј Катун. Он је наследио свог оца као халифа 22. јануара 1406.[5] У то вријемевреме, улога абасидских халифа била је сведена на давање легитимитета мамелучким султанима из [[Бурџи династија|Бурџи династије]] кроз легитимисање [[Инвеститура|инвеституре]]. Ел Мустаин се борио на страни султана Фараџа у походу на [[Левант]] против побуњених емира [[Алеп|Алепа]] и Триполија. Фараџов пораз код Леџуна 25. априла 1412. резултирао је анархијом. Ел Мустаин је заробљен од стране побуњеника који су се за власт борили између себе. Неспособни да изаберу кандидата из својих редова, Мамелуци су изабрали Ел Мустаина на позицију султана.<br>
