Ел Мустаин (Каиро) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 7:
Након што је Фараџ формално уклоњен са позиције, Ел Мустаин је прихватио султанат 7. маја 1412.<ref name="Holt">{{Cite encyclopedia |last = Holt|first = Peter Malcolm|encyclopedia = [[Encyclopaedia of Islam|The Encyclopaedia of Islam: New Edition]]|title = Al-Musta'in (II)|edition = 2nd|year = 1993|publisher = E.J. Brill|volume = Volume VII (Mif – Naz)|location = Leiden|isbn = 978-90-04-09419-2|page = 723}}</ref>под условом да остане халифа чак и у случају да буде смењен са позиције султана.<ref name="King">{{Cite book |last = King|first = Joan Wucher|title = Historical Dictionary of Egypt|series = Books of Lasting Value|year = 1989|origyear = First published 1984|publisher = American University in Cairo Press|isbn = 978-977-424-213-7|pages = 453–454}}</ref> Фараџ се предао и осуђен је на смрт. Извршење смртне казне одиграло се 28. маја. Мамелучки султанат остао је подељен, са Наврузом Ел Хафизијем, који је добио сиријске провинције, и Ел Мустаином, који се вратио Каиро праћен Шејхом Ел Махмудијем и Бактамуром Ђиликом, где је одсео у [[Цитадела|цитадели]] 12. јула.<ref name="Holt">{{Cite encyclopedia |last = Holt|first = Peter Malcolm|encyclopedia = [[Encyclopaedia of Islam|The Encyclopaedia of Islam: New Edition]]|title = Al-Musta'in (II)|edition = 2nd|year = 1993|publisher = E.J. Brill|volume = Volume VII (Mif – Naz)|location = Leiden|isbn = 978-90-04-09419-2|page = 723}}</ref> Он је започео са постављањем и смењивањем министара и прављењем кованица у своје име што је привукло пажњу на султанове амбиције да се не задовољи пуком титулом.<ref name="Suyuti">{{Cite book |author = Jalalu'ddin as-Suyuti|others = trans. Henry Sullivan Jarrett|title = Tarikh al-khulafa|trans_title = [[History of the Caliphs]]|year = 1881|origyear = Composed 15th century|publisher = The Asiatic Society|location = Calcutta|oclc = 470140533|pages = 534–538|chapter = Al Musta'in Bi'llah Abu'l Fadhl|chapterurl = http://www.archive.org/stream/cu31924023164654#page/n563/mode/1up|authorlink = Al-Suyuti}}</ref>Из тог разлога, Шејх Ел Махмуди је изоловао Ел Мустаина, временом направивши од њега [[де факто]] државног затвореника. Са смрћу Ђилика 15. септембра, Шејх је убрзао свој план о доласку на власт који је кулминирао његовим признањем за султана 6. новембра 1412. када је узео титулу Ел Мујада. Након дугог оклевања, Ел Мустаин је и формално [[Абдикација|абдицирао]], и даље затворен у цитадели. Након што је испунио своју улогу интерегнум султана, очекивао је да ће остати халифа, што је био услов, међутим, он је смењен са те функције 9. марта 1414. а на његово место је постављен његов брат Ел Мутадид II.<ref name="Holt">{{Cite encyclopedia |last = Holt|first = Peter Malcolm|encyclopedia = [[Encyclopaedia of Islam|The Encyclopaedia of Islam: New Edition]]|title = Al-Musta'in (II)|edition = 2nd|year = 1993|publisher = E.J. Brill|volume = Volume VII (Mif – Naz)|location = Leiden|isbn = 978-90-04-09419-2|page = 723}}</ref>
Шејхово свргавање Ел Мустаина је проглашено незаконитим од стране [[Улема|улеме]]. На основу овога, Невруз Ел Хафизи је одлучио да објави рат Шејху.<ref name="Suyuti">{{Cite book |author = Jalalu'ddin as-Suyuti|others = trans. Henry Sullivan Jarrett|title = Tarikh al-khulafa|trans_title = [[History of the Caliphs]]|year = 1881|origyear = Composed 15th century|publisher = The Asiatic Society|location = Calcutta|oclc = 470140533|pages = 534–538|chapter = Al Musta'in Bi'llah Abu'l Fadhl|chapterurl = http://www.archive.org/stream/cu31924023164654#page/n563/mode/1up|authorlink = Al-Suyuti}}</ref>Невруз је успио да пребаци Ел Мустаина и Фараџова три сина 29. јануара 1417. у [[Александрија|Александрију]]. Судећи по историчару ел Сујутију, Ел Мустаин је остао да живи у Александрији све до владавине султана Ел Мујада Сејфудина Татара I, када
== Референце ==
|