Ел Мустаин (Каиро) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 7:
Након што је Фараџ формално уклоњен са позиције, Ел Мустаин је  прихватио султанат 7. маја 1412.<ref name="Holt">{{Cite encyclopedia |last = Holt|first = Peter Malcolm|encyclopedia = [[Encyclopaedia of Islam|The Encyclopaedia of Islam: New Edition]]|title = Al-Musta'in (II)|edition = 2nd|year = 1993|publisher = E.J. Brill|volume = Volume VII (Mif – Naz)|location = Leiden|isbn = 978-90-04-09419-2|page = 723}}</ref>под условом да остане халифа чак и у случају да буде смењен са позиције султана.<ref name="King">{{Cite book |last = King|first = Joan Wucher|title = Historical Dictionary of Egypt|series = Books of Lasting Value|year = 1989|origyear = First published 1984|publisher = American University in Cairo Press|isbn = 978-977-424-213-7|pages = 453–454}}</ref> Фараџ се предао и осуђен је на смрт. Извршење смртне казне одиграло се 28. маја. Мамелучки султанат остао је подељен, са Наврузом Ел Хафизијем, који је добио сиријске провинције, и Ел Мустаином, који се вратио Каиро праћен Шејхом Ел Махмудијем и Бактамуром Ђиликом, где је одсео у [[Цитадела|цитадели]] 12. јула.<ref name="Holt">{{Cite encyclopedia |last = Holt|first = Peter Malcolm|encyclopedia = [[Encyclopaedia of Islam|The Encyclopaedia of Islam: New Edition]]|title = Al-Musta'in (II)|edition = 2nd|year = 1993|publisher = E.J. Brill|volume = Volume VII (Mif – Naz)|location = Leiden|isbn = 978-90-04-09419-2|page = 723}}</ref> Он је започео са постављањем и смењивањем министара и прављењем кованица у своје име што је привукло пажњу на султанове амбиције да се не задовољи пуком титулом.<ref name="Suyuti">{{Cite book |author = Jalalu'ddin as-Suyuti|others = trans. Henry Sullivan Jarrett|title = Tarikh al-khulafa|trans_title = [[History of the Caliphs]]|year = 1881|origyear = Composed 15th century|publisher = The Asiatic Society|location = Calcutta|oclc = 470140533|pages = 534–538|chapter = Al Musta'in Bi'llah Abu'l Fadhl|chapterurl = http://www.archive.org/stream/cu31924023164654#page/n563/mode/1up|authorlink = Al-Suyuti}}</ref>Из тог разлога, Шејх Ел Махмуди је изоловао Ел Мустаина, временом направивши од њега [[де факто]] државног затвореника. Са смрћу Ђилика 15. септембра, Шејх је убрзао свој план о доласку на власт који је кулминирао његовим признањем за султана 6. новембра 1412. када је узео титулу Ел Мујада. Након дугог оклевања, Ел Мустаин је и формално [[Абдикација|абдицирао]], и даље затворен у цитадели. Након што је испунио своју улогу интерегнум султана, очекивао је да ће остати халифа, што је био услов, међутим, он је смењен са те функције 9. марта 1414. а на његово место је постављен његов брат Ел Мутадид II.<ref name="Holt">{{Cite encyclopedia |last = Holt|first = Peter Malcolm|encyclopedia = [[Encyclopaedia of Islam|The Encyclopaedia of Islam: New Edition]]|title = Al-Musta'in (II)|edition = 2nd|year = 1993|publisher = E.J. Brill|volume = Volume VII (Mif – Naz)|location = Leiden|isbn = 978-90-04-09419-2|page = 723}}</ref>
 
Шејхово свргавање Ел Мустаина је проглашено незаконитим од стране [[Улема|улеме]]. На основу овога, Невруз Ел Хафизи је одлучио да објави рат Шејху.<ref name="Suyuti">{{Cite book |author = Jalalu'ddin as-Suyuti|others = trans. Henry Sullivan Jarrett|title = Tarikh al-khulafa|trans_title = [[History of the Caliphs]]|year = 1881|origyear = Composed 15th century|publisher = The Asiatic Society|location = Calcutta|oclc = 470140533|pages = 534–538|chapter = Al Musta'in Bi'llah Abu'l Fadhl|chapterurl = http://www.archive.org/stream/cu31924023164654#page/n563/mode/1up|authorlink = Al-Suyuti}}</ref>Невруз је успио да пребаци Ел Мустаина и Фараџова три сина 29. јануара 1417. у [[Александрија|Александрију]]. Судећи по историчару ел Сујутију, Ел Мустаин је остао да живи у Александрији све до владавине султана Ел Мујада Сејфудина Татара I, када је му је дозвољено да се врати у Каиро. Међутим, он је остао у Александрији где је добијао позамашне своте новца од трговаца. Умро је од куге 1430. у позним тридесетим годинама жиота. У ретроспективи, Ел Мустаинова кратка владавина је виђена као покушај обнове абасидске моћи. 1455, његов брат Ел Каим, једнако је покушао да се домогне власти као султан, али је такође био неуспешан. Какогод, Ел Мустаинов халифат је био признат широм исламског света, о чему сведочи чињеница да му је [[Бенгал|бенгалски ]]<nowiki/>шах слао велике новчане дарове.<ref name="Suyuti">{{Cite book |author = Jalalu'ddin as-Suyuti|others = trans. Henry Sullivan Jarrett|title = Tarikh al-khulafa|trans_title = [[History of the Caliphs]]|year = 1881|origyear = Composed 15th century|publisher = The Asiatic Society|location = Calcutta|oclc = 470140533|pages = 534–538|chapter = Al Musta'in Bi'llah Abu'l Fadhl|chapterurl = http://www.archive.org/stream/cu31924023164654#page/n563/mode/1up|authorlink = Al-Suyuti}}</ref>
 
== Референце ==