Хипофиза — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
м sablon page; козметичке измене
Ред 2:
'''Хипофиза''' је мала (око 1-{cm}-) [[ендокрини систем|ендокрина жлезда]] на бази [[мозак|мозга]], у коштаном удубљењу названом “турско седло” (''sella turcica)''. Хипофиза лучи [[хормони|хормоне]] под дејством хормона [[Hipotalamus|хипоталамуса]], са којим је и спојена преко питуитарне петељке, затим [[аутономни нервни систем|аутономног нервног система]] и [[повратна спрега|повратне спреге]] ендокриних жлезда на које делује. Некада је хипофиза називана “газдом” у ендокрином систему, управо због тога што многобројни хормони који у њој настају, регулишући рад других ендокриних жлезда, утичу на велики број разноврсних физиолошких процеса. Данас, када је откривено да рад хипофизе зависи од хормона који до ње доспевају из хипоталамуса, не може се више употребљавати овај епитет. Неки научници су чак склони да хипофизу сада зову “слугом” хипоталамуса, потенцирајући тиме значај сигнала који долазе из мозга и преко хипоталамуса регулишу рад хипофизе. Међутим, имајући у виду да неке ендокрине жлезде уопште не стоје под регулаторном улогом ни хипоталамуса ни хипофизе, није правилно употребљавати ниједан од поменутих епитета.
 
Хипофиза је [[Физиологија|физиолошки]] подељена на два режња: предњи - аденохипофизу и задњи неурохипофизу, између којих се налази мало, код људи готово закржљало подручје - средњи део (''pars intermedia)''. Два режња су различитог [[ембрион]]алног порекла: аденохипофиза потиче од ћелија епитела [[ждрело|ждрела]], док неурохипофиза настаје из нервног ткива хипоталамуса.
 
== Аденохипофиза ==
У аденохипофизи се синтетишу хормони од којих један број утиче на рад других ендокриних жлезда, подстичући њихову активност (''тропни хормони''), док друга група хормона остварује директне физиолошке ефекте у својим циљним ткивима (''метаболички хормони''). У прву групу спадају:
* [[аденокортикотропин]] (-{ACTH}-), који контролише лучење неких хормона коре [[надбубрежна жлезда|надбубрежне жлезде]] (пре свега [[Kortikosteroidi|кортикостероида]]), који утичу на метаболизам [[глукоза|глукозе]], [[протеин|беланчевина]] и [[масти]];
* [[тиреотропин]] (-{TSH}-), који стимулише рад [[Штитна жлезда|тиреоидне жлезде]] и синтезу њених хормона [[Tiroidni hormon|тироксина]] и [[тријодтиронин|тријодтиронина]]а, а они контролишу интензитет [[хемијска реакција|хемијских реакција]] код већине телесних ћелија;
* гонадотропни хормони - фоликостимулирајући (-{FSH}-) и лутеотропни (-{LH}-), који регулишу рад мушких и женских гонада, и то тако што под утицајем -{FSH}- настају полне ћелије ([[јајна ћелија|јајне ћелије]] и [[Сперматозоид|сперматозоиди]]), а под утицајем -{LH}- одговарајући женски и мушки хормони.
У групу ''метаболичких хормона'' спадају:
Ред 27:
== Литература ==
* {{РСР}}
* Биологија за 3. разред гимназије природно-математичког смера / [приредили] Радомир Коњевић, Гордана Цвијић, Јелена Ђорђевић, Надежда Недељковић. 3. изд. Београд, Завод за уџбенике. {{page|year=2008|isbn=978-86-17-15847-5|pages=}}
 
== Види још ==