Секст Помпеј — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења
м Бот: правопис
Ред 22:
Када је године 49. п. н. е. непријатељство његовог оца и Цезара прерасло у [[Цезаров грађански рат|грађански рат]], млади Секст се на почетку укључио у њега, већ је остао у Риму под заштитом маћехе [[Корнелија Метела|Корнелије Метеле]]. Након што је Помпеј 48. п. н. е. поражен код [[Битка код Фарсала|Фарсала]], Секст и Корнелија су му се придружили у краткотрајном егзилу на [[Лезбос]]у, али га нису пратили у Египат где је недуго потом убијен. Секст се после тога прикључио брату [[Гнеј Помпеј Млађи|Гнеју]] и другим помпејанцима који су организовали отпор Цезару у [[Африка (провинција)|Африци]]. Секст је после организовао помпејанско упориште на [[Балеарска острва|Балеарима]]. Након пораза помпејанаца [[битка код Тапса|код Тапса]], Гнеј му се придружио на Балеарима те су заједно дигли антицезаровску побуну у [[Хиспанија|Хиспанији]], угушену у [[Битка код Мунде|бици код Мунде]] 17. марта 45. п. н. е. Недуго након ње Гнеј је ухваћен и погубљен, али се Секст успео склонити на [[Сицилија|Сицилију]] где се испочетка издржавао пиратеријом.
 
Убиство Цезара 15. марта 44. п. н. е., међусобни сукоби цезароваца и [[Рат против Цезарових убица|Ослободилачки грађански рат]] су Сексту омогућили да без ометања сагради војску и флоту на Сицилији с којом ће се после супроставитисупротставити [[Други тријумвират|Другом тријумвирату]]. Иако није могао угрозити тријумвире, уз помоћ адмирала [[Манас (адмирал)|Манаса]] је 40. п. н. е. преотео Сардинију од [[Октавијан August|Октавијанове]] власти. Суочен с проблемима као што је [[Фулвијин рат]], али и настојању да [[Марко Антоније|Марку Антонију]] помогне у сукобу с [[Партијско царство|Партима]], Октавијан је у Мизену са Секстом склопио мир, признавши му власт над Сицилијом.
 
Тај је аранжман, међутим, био кратак. Суочен с кварењем односа са Антонијем, Октавијан је настојао решити сицилијански проблем. Године 37. п. н. е. је покренут нови поход на Сицилију, који није имао успеха све док на чело Октавијанове флоте није стао [[Марко Випсаније Агрипа|Марко Агрипа]]. Он је у [[Битка код Наулоха|бици код Наулоха]] 36. п. н. е. уништио Помпејеву флоту. Помпеј се склонио у [[Мала Азија|Малу Азију]].