Средњовековни градови — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
м Бот: правопис |
||
Ред 19:
== Оснивање градова од стране владара ==
У многим средњовековним државама, владари су рано изгубили контролу над племством које је распарчало државу. То је водило у хаос феудалних сукоба против кога су се владари борили на разне начине. Пошто је имовина цркве у таквим околностима била пљачкана од стане племства, [[Црква]] је углавном била један од главних савезника краља у обнови јединства државе. Друго оружје владара су били градови. Грађанима нису одговарале феудална расцепканост и стални сукоби. Такође, моћни феудалци су се
== Уређење градова ==
Ред 44:
Градови су по повељама били аутономне заједнице које су биле устројене према градском статуту (обично копијом статута града [[Магдебург]]а), изузете од јурисдикције жупана и ослобођени плаћања локалних пореза и царина и имали су своје органе управљања као и своје судове. Градови су ради заштите били опасани зидовима и имали су своје оружане снаге.
Иако су градови уживали подршку владара (посебно [[Вацлав II Пшемисл]], [[Карло IV, цар Светог римског царства|Карло IV]], [[Вацлава IV|Вацлав IV]], [[Јиржи Подјербрад]]) нису добили право представљања у сабору краљевства све до [[1421]]. године. Племство је покушало да ускрати право градова да учествују у раду сабора тврдњом да за доношење закона није неопходна сагласност грађана. Градови су се
Своју политички утицај градови ће потпуно изгубити (као и чешки сталежи уопште) током катастрофалног [[Тридесетогодишњи рат|Тридесетогодишњег рата]] који је скоро уништио Чешку (опљачкано је око 500 градова) а уништење су избегли само католички [[Плзењ]], [[Брно]] и [[Чешке Будјејовице|Бадвајз]] (који су такође били изузети од огромних пореза на [[пиво]] које су [[Хабзбурзи]] увели у покорену Чешку). Остатак градске аутономије ће бити избрисан терезијанским реформама у [[18. век]]у.
|