Босанска Крајина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Бот: правопис |
||
Ред 22:
[[Датотека:Vrbaska banovina1931-sr.png|мини|лево|Карта [[Врбаска бановина|Врбаске бановине]] у Краљевини Југославији]]
Цијела Босна и Херцеговина, самим тим и Босанска Крајина припада 1878. године након [[Берлински конгрес|Берлинског конгреса]] [[Аустроугарска|Аустро-угарској монархији]], те 1908. године бива [[Анексиона криза|анектирана]]. Почетком [[Prvi svetski rat|Првог свјетског рата]] Аустро-угарска монархија врши општу мобилизацију свих својих територија, па и Босанске Крајине. Велика већина Срба, те Хрвата и [[Muslimani|Муслимана]] из Крајине одлучује се за дезертерство из редова аустроугарске војске, те се пребацују у [[Краљевина Србија|србијанску војску]] преко [[Drina|Дрине]]. Након уједињења [[Држава Словенаца, Хрвата и Срба|Државе Словенаца, Хрвата и Срба]] са [[Kraljevina Srbija|Краљевином Србијом]] 1. децембра 1918. године, цијела Босанска Крајина припада новој држави - [[Краљевина Југославија|Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца]], касније [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]]. У оквиру Краљевине Југославије се на подручју Босанске Крајине формира [[Врбаска бановина]] са седиштем у
Почетком [[drugi svetski rat|Другог свјетског рата]], Босанска Крајина пада под окупацију фашистичке марионетске државе [[Независна Држава Хрватска|НДХ]]. Велики број Срба, како из [[Vojna Krajina|Книнске]], тако и из Босанске Крајине бјежи преко Дрине у [[Србија под немачком окупацијом|окупирану Србију]]. Највећи логор смрти на овим просторима је саграђен у [[Логор Јасеновац|Јасеновцу]], градићу који лежи на лијевој обали Саве, који је служио [[Усташе|Усташама]], је примио у себе огроман број Православних [[Srbi|Срба]], те [[Romi|Рома]], [[Jevreji|Јевреја]] и мањи дио нелојалних [[Hrvati|Хрвата]]. Како је политика тадашње НДХ била етнички очистити све нехрватске елементе из државе, у Логору је плански убијено преко пола милиона, а негде и до 700000 Православних Срба, те исто тако велики број Јевреја, Рома и нелојалних Хрвата.
Ред 35:
У југоисточном дијелу регије налази се кањонска долина ријеке Врбас коју одликују доста стрме обале. Са друге стране, долина ријеке Уне је доста питома, а подручја дуж њених обала су зоне интензивне пољопривредне производње. Ријека Сана која извире код [[Мркоњић Град]]а пресијеца област на два дијела — западни и источни.
Јужни дијелови су типичне високопланинске зоне. На југозападу регија је оивичена планином [[динара|Динаром]] и ту је смјештена варошица [[Босанско Грахово]], док је нешто сјеверније планина [[Грмеч]]. Трећа по важности и димензијама планина у овом дијелу регије је [[Мањача]] недалеко од
Најнасељенија мјеста су [[Бања Лука]] (која је уједно и административни центар [[Република Српска|Републике Српске]]), [[Бихаћ]] и [[Приједор]].
| |||