Лепа Перовић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Бот: правопис
Ред 4:
|опис слике=''Лепа Перовић''
|датум рођења=[[29. август]] [[1911]].
|место рођења=[[Машићи (Градишка)|Машићи]] код [[Бања Лука|БањаБање Луке]]
|држава рођења=<br />{{застава|Аустроугарска}}
|датум смрти=[[2. септембар]] [[2000]]. ('''89''' год.)
Ред 14:
|одликовања={{Партизанска споменица 1941.}}
}}
'''Лепосава Перовић – Лепа ''' ([[Машићи (Градишка)|Машићи]], код [[Бања Лука|БањаБање Луке]], [[29. август]] [[1911]] — [[Београд]], [[2. септембар]] [[2000]]), учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], друштвено-политичка радница [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославије]] и [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босне и Херцеговине]] и невенчана супруга [[Коча Поповић|Коче Поповића]].
 
== Биографија ==
Рођена је [[29. август]]а [[1911]]. године у селу [[Машићи (Градишка)|Машићи]], код [[Бања Лука|БањаБање Луке]]. Била је најстарије дете у породици Ђорђе и Зорка Перовић, који су поред ње имали још пет ћерки - Љубицу, Даницу, Душанку, Јелу и [[Брана Перовић|Браниславу]], као и три сина - Стеву, Вељка и Душана. Основну школу је завршила у родном месту, а потом се школовала у БањаБањој Луци, где је завршила гимназију и Учитељски школу, [[1931]]. године. Још у току школовања приступила је револуционарном омладинском покрету.
 
Године [[1932]]. је ступила у учитељску службу и прво радно место добила у селу [[Међувође]], у [[Поткозарје|Поткозарју]]. Идуће године отишла је у [[Београд]] на тромесечни курс за фискултуру и тамо се укључила у револуционарни раднички покрет. У њеном стани је био штампан лист „Ударник“, који је био илегално гласило [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Маја [[1933]]. године је била ухапшена у великој полицијској провали и изведена пред [[Државни суд за заштиту државе]], али је услед недостатка доказа, била је ослобођена. Тада је упознала свог будућег супружника Кочу Поповића.
Ред 23:
У јесен 1933. године добила је премештај у село [[Паштрић]], код [[Мионица|Мионице]], у тадашњем Колубарском срезу. По доласку у ово село, укључила у рад тамошње партијске организације и у јесен [[1934]]. године је примљена у чланство КПЈ, а нешто касније и у чланство Месног комитета КПЈ за Мионицу. Поред рада са децом, активно је политички деловала међу сељацима, а поготово међу женама, радећи на њиховом политичком и културном уздизању.
 
Због политичког деловања међу сељацима, [[1935]]. године је по казни била премештена у једно друго село у Ваљевском срезу, а потом у село [[Буђево]], код [[Сјеница|Сјенице]] и на крају у [[Босна|Босну]]. Године [[1937]]. је била оптужена за комунистичку делатност пред Окружним судом у БањаБањој Луци и одлуком Министарства просвете отпуштена из учитељске службе. Тада је прешла у Београд и почела да ради у текстилној фабрици „Елка“, на [[Дорћол]]у. Наставила је да политички делује и крајем 1937. године је са [[Браћа Барух|Рашелом Барух]], у фабрици организовала штрајк против лоших услова рада.
 
Године [[1939]]. је била изабрана за секретара једног Рејонског комитета, а нешто касније и за секретара Месног комитета легалне Странке радног народа и члана илегалног Месног комитета КПЈ за Београд. Као члан Месног комитета, по партијском правилу била је члан партијске ћелије аеронаутичара и са њима је током [[1940]]. године активно радила на припреми великог штрајка аеронаутичких радника, који је избио половином маја. Такође је активно учествовала и у припреми великог штрајка текстилних радника, у октобру исте године.