Википедија

Црква Свете Тројице (Бања Лука) — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Бот: исправљена преусмерења
м Бот: правопис
Ред 14:
[[Иван Фрањо Јукић]] и руски конзул [[Александар Гиљфердинг]] између [[1840|1840.]] и 1860. су направили списак о богомољама православних вјерника у Бањалуци. Јукић је рекао да на подручју Ребровца има "нешто дрвене, унутра празне 'ришћанске зграде коју Бањалучани влашком црквом називају“. Гиљфердинг [[1857]]/[[1858|58]] у свом сажетом, али језгровитом опису критикује: "На срамоту бањалучке чаршије и трговачког сталежа, нема православне цркве. Иде се на молитву у село удаљено један сат од града. Тамо је прошлог вијека подигнута црква у сиромашној колиби“. Неки говоре да се та црква налази у селу [[Кола (Бања Лука)|Кола]], што је погрешно, јер је она удаљена више од један сат пјешачења. То је у ствари, црква на Ребровцу.
 
Критичка опаска Гиљфердинга није била на мјесту, упркос чињеници да је изрекао врло повољну оцјену о вјерницима православне вјере, јер је рекао: "Мада их има мало, хришћани, специјално православни, најактивнији и највећи су дио становништва града БањаБање Луке. Мјесна трговина је већим дијелом у њиховим рукама. Раније у граду није било православаца.
 
Овамо су се доселили у новије вријеме. То су већином досељеници из Херцеговине и требињског краја." Пошто је и сам константовао да у граду има седамдесет православних кућа, али и да је у граду "недавно основана хришћанска школа, у којој заједно уче православци и католици", питање је да ли стоји таква оштра критика због непостојања православне вркве у граду. Наиме, релативан је појам у богатству бањалучких трговаца. Сигурно ни свих седамдесет православних кућа нису биле трговачке, нити су имали толико богатства да и поред школе финансирају новац за изградњу цркве.
Ред 28:
Нацрт иконостаса, полијелеј и столарију урадио је [[Григорије Самојлов]]. Радови на ентеријеру трајали су до 1939. године.<ref name="храм">{{cite web|title=Саборни храм Свете Тројице (1925—1941) - Историјат градње храма|url=http://hhsbl.org/index.php?option=com_content&view=article&id=5&Itemid=5&lang=sr|work=hhsbl.org|publisher=Саборни храм Христа Спаситеља|accessdate=24. 11. 2013.|author=Радмила Кулунџија, Радмила Кулунџија|location=Бања Лука}}</ref>
 
Црква Свете Тројице се првобитно налазила у центру БањаБање Луке, између [[Бански двор|Банског двора]] и [[град Бања Лука|зграде општине БањаБање Луке]], гдје се данас налази [[Саборни храм Христа Спаситеља у Бањој Луци|Храм Христа Спаситеља]]. Изграђена је између два свјетска рата, за вријем [[светислав Милосављевић|бана Светислава Тисе Милосављевића]] и [[Митрополит Василије Бањалучки|митрополита Василија]]. Градња је почела [[1925|1925.]]. а свечано је отворена [[1929|1929.]] Освећена је на [[Спасовдан]] [[1939|1939.]]<ref>http://www.androidvodic.com/info_banja-luka_crkve-i-manastiri_crkva-svete-trojice</ref><ref>[http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?t=416328&page=2 Manastiri i crkve u Republici Srpskoj i BiH - Page 2 - SkyscraperCity<!-- Bot generated title -->]</ref> уз присуство двадесет хиљада вјерника.<ref name="храм" />
 
== Референце ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Црква_Свете_Тројице_(Бања_Лука)”