Јајник — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења
мНема описа измене
Ред 1:
'''Јајници''' ({{јез-лат|Ovarium}}, {{јез-гр|Ωοθήκη}}) су парни женски органи чија је основна улога производња [[јајна ћелија|јајних ћелија]] и лучење [[хормониSeksualni steroid|полних хормона]]. Јајници су хомологи органи [[тестис]]има. Овалног су облика, сличанслични [[Бадем|бадему]]. Најчешће су дуги 3 - 5 и широки 1,5 - 3 -{cm}-.
 
== Функција ==
Ред 5:
[[Датотека:Ovarschaf.jpg|десно|мини|250п|Овчији јајник. 1. јајник, 2. терцијарни фоликул, 3. ''Ligamentum ovarii proprium'', 4. Јајовод, 5. ''Arteria et vena ovarica'' у мезоваријуму]]
 
=== Стварање полне ћелије ===
Смјештени су на крајевима [[јајовод]]а или ''фалопијан туба'', односно непосредно уз нихов отвор, на бочним странама горњег дијела мале карлице у плитким јамицама ({{јез-лат|fossa ovarica}}) на дну трбушне дупље, с обе стране [[Materica|материце]].
 
Смјештени су на крајевима [[јајовод]]а или ''фалопијан туба'', односно непосредно уз ниховњихов отвор,. наСтационирани бочним странама горњег дијела мале карлицесу у плитким јамицама ({{јез-лат|fossa ovarica}}), на бочним странама горњег дијела мале карлице која се налази на дну трбушне дупље. С обзиром да су парни органи, сналазе се обе стране [[Materica|материце]].
Формирају се већ у седмој седмици интраутериног развоја. У себи садрже одређени број примордијалних (првобитних) јајних ћелија (од 300.000 до 400.000) смјештених у везивном ткиву, строми јајника, од којих само око 10 посто остаје, тако да их у вријеме пубертета има око 30.000 што је њихов коначан број. Величина примордијалног фоликула износи око 50 до 100 микрометара, а у вријеме овулације досеже обим од 1.5 -{cm}-. Примордијална јајна ћелија (примарни фоликул) је под утицајем хормона [[ФСХ]] и [[ЛХ]] који подстичу раст неколико примарних фоликула истовремено, али од петог до седмог дана циклуса одабира се само један фоликул, а остали пропадају. Око четрнаестог дана [[Менструални циклус|менструалног циклуса]] зрела јајна ћелија бива ослобођена из јајника ([[овулација]]) да би могла бити оплођена. Јајна ћелија по пуцању фоликуларне опне доспијева у [[јајовод]] из којег уз помоћ [[хорионске ресице|хорионских ресица]] бива истиснута у материчну шупљину. Зрео фоликул се назива [[Графов фоликул]]. Овај процес траје током фертилног периода жене, односно од [[пубертет]]а до [[Менопауза|менопаузе]].
 
Јајници се формирају већ у седмој седмици интраутериног развоја (трудноће). У себи садрже одређени број примордијалних, односно првобитних јајних ћелија. Сматра се да број незрелих првобитних јајних ћелија износи око 2 до 3 милиона. <ref>[http://www.klinika-papic.rs/folikulometrija Фоликулометрија], ''-{klinika-papic.rs}-''. Приступљено [[15. јун]]а [[2015]].</ref> Смјештени су у везивном ткиву, тзв. строми јајника, и мирују до пубертета.
Поред ове функције, јајник такође има и [[ендокрини систем|ендокрину]] функцију. Њихов задатак је да током цијелог живота жене производе и два специфична хормона ([[стероидни хормони]]): [[Естроген]] и [[Прогестерон]]. Естоген континуирано током читавог живота жене и прогестерон у другој фази менструалног циклуса и у току [[Трудноћа|трудноће]].
 
Међутим, иако немају већу функцију до пубертета, они непрекидно пропадају, те од почетног броја, од њих остаје 15-20 %, односно 400-500 000<ref>[http://www.bionet-skola.com/w/Oogeneza ООгенеза], ''-{bionet-skola.com}-''. Приступљено [[15. јун]]а [[2015]].</ref>. Величина примордијалног фоликула износи око 50 до 100 микрометара, а у вријеме овулације досеже обим од 1.5 -{cm}-. Почев од пубертета хипофиза лучењем хормона [[Folikulostimulišući hormon|ФСХ]] и [[Luteinizirajući hormon|ЛХ]] стимулише јајнике на сазревање и лучење полних хормона. У цикличним временским интервалима у јајницима наизменично сазрева по једна јајна ћелија од постојећих ооцита. Иако под утицајем тих хормона, израсту неколико примарних фоликула истовремено, од петог до седмог дана циклуса одабира се само један фоликул, а остали пропадају.
У климактерију јајник прекида своју функцију произвођача јајних ћелија чиме се завршава фертилни перод жене. Јајници у каснијим годинама постепено закржљају, и на крају буду величине кошпице шљиве. Упоредо с тиме смањује се и лучење полних хормона у њима.
 
Око четрнаестог дана [[Менструални циклус|менструалног циклуса]] зрела јајна ћелија бива ослобођена из јајника ([[овулација]]) да би могла бити оплођена. Јајна ћелија по пуцању фоликуларне опне доспијева у [[јајовод]] из којег уз помоћ [[хорионске ресице|хорионских ресица]] бива истиснута у материчну шупљину. Зрео фоликул се назива [[Графов фоликул]] и као такав способан је за оплодњу наредних 12-24 h. Празан Графов фоликул се трансформише у жуто тело које лучи прогестерон који одржава евентуалну трудноћу. Овај процес траје током фертилног периода жене, односно од [[пубертет]]а до [[Менопауза|менопаузе]], а током њега се у телу жене ослободи 400-500 јајних ћелија.
 
=== Лучење полних хормона ===
 
Поред ове функције, јајник такође има и [[ендокрини систем|ендокрину]] функцију. Њихов задатак је да током цијелог живота жене производе и два специфична хормона ([[стероидни хормони]]): [[Естрогенестроген]] и [[Прогестеронпрогестерон]]. Естоген се лучи континуирано током читавог живота жене, иа прогестерон у другој фази менструалног циклуса и у току [[Трудноћа|трудноће]].
 
У климактеријуклимактеријуму јајник прекида своју функцију произвођача јајних ћелија чиме се завршава фертилни перод жене, односно жена након тога улази у менопаузу и не може затруднети. Јајници у каснијим годинама постепено закржљају, и на крају буду величине кошпицекоштице шљиве. Упоредо с тиме смањује се и лучење полних хормона у њима.
 
== Обољења ==
Линија 19 ⟶ 27:
 
== Види још ==
* [[Гаметогенеза]]
* [[Материца]]
* [[Вагина]]
* [[Јајовод]]и
* [[Трудноћа]]
 
== Извори ==
{{извори}}
 
== Спољашње везе ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Јајник